Poraz republikanaca na američkim izborima otvorio je novu fazu političke neizvesnosti u Vašingtonu, ali reakcija Moskve pokazuje da rusko rukovodstvo u promenjenim okolnostima vidi mogućnosti koje bi mogle imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose.
Američki predsednik Donald Tramp suočava se sa oslabljenim položajem na unutrašnjoj političkoj sceni, dok Demokratska partija, ohrabrena izbornim uspehom, dobija dodatni prostor za suprotstavljanje njegovoj administraciji.
Istovremeno, približava se trenutak kada će novi sastav Kongresa preuzeti dužnost, što dodatno povećava značaj odluka koje Bela kuća može doneti u narednim nedeljama.
U takvim okolnostima, pažnja se sve više usmerava na američku spoljnu politiku, posebno na odnose sa Rusijom i mogućnosti diplomatskog rešavanja ukrajinskog sukoba. Francuski Mond, u analizi novinara Benžamena Kenela, ukazuje da bi Tramp mogao da potraži spoljnopolitički uspeh kao odgovor na unutrašnji politički poraz.
Jedan od najznačajnijih događaja usledio je već u četvrtak, 5. novembra, kada je Tramp u Beloj kući primio specijalnog predstavnika Kremlja Kirila Dmitrijeva. Susret je organizovan na poziv prve dame SAD Melanije Tramp, a u Moskvi se posmatra kao potvrda da neposredni kanali komunikacije sa američkim predsednikom ostaju otvoreni bez obzira na odnos snaga u Kongresu.
Dmitrijev je direktor Ruskog fonda za direktne investicije i suprug prijateljice iz detinjstva jedne od ćerki ruskog predsednika Vladimira Putina. Već duže vreme nastoji da u Vašingtonu učvrsti ideju da put ka miru u Ukrajini prvenstveno vodi preko trgovinskih sporazuma i ekonomskih dogovora između Rusije i SAD.
Njegova poseta usledila je tačno dva meseca nakon što je u Moskvi ugostio američke izaslanike Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera. Ovoga puta Dmitrijev se našao u ulozi počasnog gosta u Vašingtonu, gde je javno pohvalio Melaniju Tramp, ali je izbegao da komentariše rezultate američkih izbora.
Ni Putin ni ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nisu javno komentarisali poraz republikanaca i pobedu demokrata na izborima održanim u utorak, 3. novembra. Ipak, samo dan nakon objavljivanja rezultata, predstavnici ruskih vlasti jasno su stavili do znanja da Moskva ne namerava da menja svoju strategiju prema Vašingtonu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da Tramp, uprkos izbornom neuspehu svoje stranke, zadržava predsednička ovlašćenja i kontrolu nad američkom spoljnom politikom.
„Predsednik Tramp će nastaviti da obavlja svoje dužnosti i vodi spoljnu politiku. Sve ostalo je unutrašnja stvar Sjedinjenih Država“, izjavio je Peskov, dodajući da se Moskva iskreno nada nastavku njegovih mirovnih napora.
Peskov je istovremeno podsetio da je za 9. i 10. novembar u Abu Dabiju predviđena nova runda trilateralnih pregovora predstavnika Rusije, Ukrajine i SAD. Time je naglašeno da diplomatski proces ostaje aktivan i nakon promene političkog odnosa snaga u američkom zakonodavnom telu.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da rezultati izbora ne menjaju suštinu odnosa Moskve i američkog Kongresa. Prema njenim rečima, u Kongresu već godinama postoji stabilna antiruska većina koja je otvoreno sabotirala čak i inicijative usmerene ka delimičnoj normalizaciji bilateralnih odnosa.
Zbog toga rusko rukovodstvo, umesto oslanjanja na američke političke stranke ili kongresmene, nastavlja da daje prednost neposrednim kontaktima sa predsednikom i njegovim najpoverljivijim saradnicima. Očekivanje Moskve jeste da bi Trampovo približavanje Rusiji moglo da dovede do konkretnih trgovinskih sporazuma.
Direktorka Centra za Rusiju i Evroaziju pri Francuskom institutu za međunarodne odnose Tatjana Kastueva-Žan smatra da upravo takav pristup objašnjava smirenu reakciju Kremlja na izborni poraz republikanaca.
„Moskva nikada nije računala ni na stranku ni na Kongres. Računala je na konkretnog čoveka i njegove poverljive izaslanike“, istakla je Kastueva-Žan, naglašavajući da je za rusko rukovodstvo najvažnije to što će Tramp ostati u Beloj kući još dve godine.
Prema njenoj proceni, Putin može imati koristi od oba moguća politička raspleta u SAD. Da su republikanci zadržali kontrolu nad Kongresom, Tramp bi nastavio da smanjuje pomoć Ukrajini. Međutim, čak i uz demokratsku većinu, spoljna politika i pravo veta ostaju u rukama predsednika, koji može i da odlaže isplatu već odobrenih sredstava.
Kastueva-Žan smatra da bi američki predsednik, nakon neuspeha na domaćem terenu, mogao da pokuša da povrati politički autoritet kroz uspeh u međunarodnim odnosima. Jedna mogućnost jeste ubrzavanje sporazuma o Ukrajini, dok druga podrazumeva obnavljanje rata protiv Irana.
Takav razvoj događaja na Bliskom istoku mogao bi da poveća svetsku potražnju za ruskim ugljovodonicima, što bi Moskvi donelo dodatne ekonomske koristi. Francuska analitičarka istovremeno ocenjuje da bi nastavak političkih potresa u Vašingtonu, bez obzira na konkretan ishod, poslužio kao potvrda teze o slabljenju Amerike i krizi američke demokratije. To bi, prema njenom mišljenju, predstavljalo značajan propagandni dobitak za Kremlj na unutrašnjem planu.
Slična očekivanja o povećanoj diplomatskoj aktivnosti američkog predsednika iznose i pojedini ruski stručnjaci. Aleksej Naumov, ekspert za SAD pri Ruskom savetu za međunarodne odnose, analitičkom centru koji deluje pod pokroviteljstvom Kremlja, smatra da Tramp u ukrajinskom pitanju raspolaže znatno većim prostorom za samostalno odlučivanje nego u unutrašnjoj politici.
Naumov je za ruski Komersant objasnio da demokrati ne mogu jednostavno da blokiraju finansiranje ili većinu predsednikovih odluka u ovoj oblasti. Zbog toga očekuje da će Tramp, suočen sa ograničenjima na domaćoj političkoj sceni, postati aktivniji u međunarodnim poslovima.
Ipak, ruski politikolog Andrej Kortunov upozorava da pobeda demokrata može dodatno zaoštriti politički sukob oko odnosa sa Moskvom. On očekuje da će demokrati udvostručiti napore kako bi sprečili Trampovo približavanje Rusiji.
Prema njegovoj proceni, demokratski kongresmeni insistiraće na obnavljanju neposredne američke vojne pomoći Kijevu, ponovnom uspostavljanju transatlantskog jedinstva u ukrajinskom pitanju i usvajanju novih paketa sankcija protiv Rusije i njenih najvažnijih trgovinskih partnera.
Kortunov zato ne prihvata ocenu da su unutrašnje podele u SAD automatski korisne za Rusiju. Njegova najveća zabrinutost odnosi se na mogućnost da američka spoljna politika postane još nepredvidljivija, što bi dodatno otežalo diplomatske kalkulacije Moskve.
Ipak, jedna okolnost mogla bi da ubrza naredne poteze Bele kuće. Novi sastav američkog Kongresa počeće da radi tek u januaru 2027. godine, pa Kortunov očekuje da će Tramp tokom preostala dva meseca pokušati da uloži značajne napore u rešavanje ukrajinskog sukoba u Evropi, pre nego što se suoči sa novim odnosom političkih snaga u zakonodavnoj vlasti.
U tom periodu Moskva će, po svemu sudeći, nastojati da dodatno učvrsti poruku koju već prenosi američkoj administraciji: Kremlj želi mir i spreman je za dogovor, ali isključivo pod uslovima koje smatra prihvatljivim za Rusiju.
