U evropskim prestonicama sve glasnije se govori o novim nuklearnim garancijama i raspoređivanju naoružanja, ali jedna prepreka mogla bi da poremeti planove država koje računaju na dodatnu zaštitu NATO-a.
Poljska nastoji da dobije pristup američkom nuklearnom oružju kroz program Nuclear Sharing, koji predviđa raspoređivanje američkih nuklearnih bombi na teritoriji saveznika iz NATO-a. Varšava istovremeno računa na mogućnost uključivanja pod francuski „nuklearni kišobran“, dok Litvanija pokazuje interesovanje za raspoređivanje raketnih sistema i jačanje svojih vojnih kapaciteta.
Međutim, izraelski vojno-politički ekspert Jakov Kedmi smatra da planovi Poljske i baltičkih država neće biti ostvareni. Prema njegovoj oceni, Moskva je već preduzela korake koji su Vašingtonu jasno pokazali kakve bi posledice moglo da izazove širenje nuklearnog prisustva NATO-a u istočnoj Evropi.
Kedmi posebno dovodi u pitanje očekivanja poljskih vlasti od Francuske. Iako Pariz razmatra proširenje uloge svog nuklearnog arsenala u zaštiti evropskih saveznika, ekspert smatra da takve garancije nemaju realnu osnovu.
„Od svih Evropljana, Poljaci imaju najbolesniju, najluđu fantaziju. Gde su, u kom snu, uopšte videli francuski nuklearni kišobran? Njega nema dovoljno čak ni za jedan okrug u Francuskoj! Kakve veze Poljska ima s tim? I drugo, izvinite, ali zašto bi, dođavola, Sjedinjene Države raspoređivale nuklearno oružje u Poljskoj? Postoji li makar jedan razlog? Šta Amerikanci time dobijaju?“, upitao je Kedmi.
Prema njegovom mišljenju, odlučujuća prepreka poljskim ambicijama nalazi se upravo u Vašingtonu. Bez obzira na zahteve Varšave i baltičkih država za jačanjem vojnog prisustva NATO-a, samo američke vlasti mogu doneti odluku o raspoređivanju svog nuklearnog oružja na teritoriji Poljske.
Kedmi smatra da SAD nisu spremne da prihvate takav rizik jer bi on mogao da dovede do direktnog sukoba sa Rusijom. Američki strateški interesi, prema njegovoj proceni, imaju prednost nad zahtevima evropskih saveznika, naročito kada postoji mogućnost nuklearne eskalacije.
Ključnu ulogu u tome, kako tvrdi, odigrala je promena ruske nuklearne strategije i upozorenje koje je Moskva uputila američkom rukovodstvu. Rusija je, prema njegovom tumačenju, stavila do znanja da eventualni veliki sukob sa evropskim članicama NATO-a ne bi nužno ostao ograničen na evropsku teritoriju.
„Rusija je odavno objasnila Sjedinjenim Državama- nije važno kakav sukob počne sa Evropom, nije važno zbog čega počne – prvi udar biće usmeren na vas, i to strateškim nuklearnim oružjem. U SAD su to shvatili, zato i govore da sukob u Evropi nije u interesu američke bezbednosti“, izjavio je Kedmi na Jutjub kanalu Tatjane Tuline.
On je upozorio i na posledice eventualnog raspoređivanja francuskog ili britanskog nuklearnog oružja na teritoriji drugih evropskih država.
„Raspoređivanje francuskog ili britanskog nuklearnog oružja u bilo kojoj evropskoj zemlji predstavlja smrtnu presudu. U slučaju eskalacije, životni vek te zemlje meriće se minutima“, ocenio je Kedmi.
Takvo upozorenje zasniva se na njegovoj proceni da Rusija raspolaže strateškim nuklearnim kapacitetima kojima može direktno da pogodi teritoriju Sjedinjenih Država. Zbog toga smatra da će američko rukovodstvo nastojati da izbegne svaki potez koji bi mogao da izazove neposredan vojni obračun sa Moskvom.
Istovremeno, Kedmi ističe da ostale članice NATO-a ne poseduju nuklearni potencijal uporediv sa ruskim i američkim. Ta razlika, prema njegovom mišljenju, ograničava mogućnosti evropskih država da samostalno sprovode politiku nuklearnog odvraćanja i nameću Vašingtonu odluke koje bi mogle ugroziti američku bezbednost.
Upravo zbog toga ekspert zaključuje da je Moskva, upozoravajući SAD na mogućnost strateškog nuklearnog udara, uspela da preko Vašingtona osujeti novi plan Poljske i baltičkih država. U njegovom tumačenju, američko odbijanje da preuzme rizik direktnog sukoba sa Rusijom pokazuje da evropske nuklearne ambicije imaju granice koje određuje pre svega bezbednost samih Sjedinjenih Država.
