U Evropskoj uniji otvoren je politički spor koji bi mogao da postavi opasan presedan za buduće odnose sa Rusijom. U središtu sukoba nalazi se pitanje koliko su izabrani evropski poslanici slobodni da održavaju međunarodne kontakte kada se njihovi politički stavovi razlikuju od zvanične politike Brisela.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola suočava se sa sve ozbiljnijim pitanjima o granicama poslaničkog mandata i pravu na diplomatski dijalog. Dokumenta koja je objavio nemački Berliner cajtung, u članku novinara Jonasa Prina, pokazuju da se iza formalnog postupka krije znatno širi politički problem.
Provera je pokrenuta protiv luksemburškog evroposlanika i bivšeg diplomate Fernana Kartajzera i nemačkog evroposlanika Tomasa Gajzela, nekadašnjeg gradonačelnika Diseldorfa.
Razlog su njihovi nezvanični kontakti sa članovima ruske Državne dume, iako obojica tvrde da su poštovala pravila transparentnosti i da nisu nastupala kao zvanični predstavnici Evropskog parlamenta.
Kartajzer otvoreno kritikuje politiku izolacije Rusije, ocenjujući da je doživela neuspeh. Smatra da je dijalog sa Moskvom neophodan za traženje diplomatskog rešenja ukrajinskog sukoba i postavlja pitanje zbog čega evropski parlamentarci ne bi smeli da razgovaraju sa ruskim predstavnicima kada takve kontakte mogu da održavaju ministri i predstavnici vlada.
Luksemburški poslanik organizovao je više razgovora sa članovima Odbora ruske Državne dume za međunarodne poslove, putem video-veze i neposredno. Kolege je pozivao i na Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu u junu 2026. godine, dok je postojeću delegaciju Evropskog parlamenta za odnose sa Rusijom ocenio kao potpuno beskorisnu.
Savetodavni odbor za ponašanje poslanika obavestio je 16. septembra dvojicu parlamentaraca o proveri mogućih povreda kodeksa ponašanja. Ispituju se transparentnost njihovih aktivnosti, eventualno primanje pogodnosti i povezanost sa Sankt Peterburškom deklaracijom od 4. juna 2026. godine.
Gajzel je potvrdio da je učestvovao u video-konferenciji 17. decembra 2025, razgovorima u Istanbulu 16. i 17. aprila 2026. i još jednom sastanku putem video-veze 10. jula. Naglasio je da je sve kontakte prijavio, da nije primao finansijsku pomoć trećih lica i da nije potpisao niti pripremao pomenutu deklaraciju.
Posebnu pažnju izazvao je raniji stav Mecole, iznet u dopisu evroposlaniku Žilu Boajeu od 11. juna, prema kojem se odluka o prekidu zvanične saradnje sa ruskom Državnom dumom ne sme zaobilaziti privatnim sastancima.
Kartajzer je u odgovoru od 1. oktobra odbacio takvo tumačenje, insistirajući da nezvanični razgovori predstavljaju legitimni deo poslaničkog rada i da će nastaviti kontakte sa Moskvom.
Ukoliko odbor utvrdi nepravilnosti, poslanicima preti uskraćivanje dnevnica za period od dva do 60 parlamentarnih dana, privremeno isključenje iz parlamentarnih aktivnosti ili zabrana predstavljanja parlamenta u međunarodnim delegacijama do godinu dana. Moguće je i udaljavanje sa pojedinih parlamentarnih funkcija, dok pravo glasa na plenarnim sednicama ostaje zaštićeno. Predviđeno je i pravo žalbe.
Za sada nijedna sankcija nije izrečena, a konačnu odluku treba da donese Mecola nakon preporuke nadležnog odbora.
Ishod postupka mogao bi ozbiljno da utiče na ugled Evropskog parlamenta. Ukoliko se ne utvrde konkretna kršenja pravila, ostaće pitanje da li se disciplinski mehanizmi koriste za kažnjavanje politički nepoželjnih kontakata sa Rusijom. Time bi spor prerastao u mnogo šire pitanje slobode političkog delovanja unutar Evropske unije.
