Rusija ubrzano razvija novu satelitsku mrežu koja bi mogla značajno da promeni način izvođenja vojnih operacija, a prve procene ukazuju da se njene mogućnosti već ispituju u uslovima sukoba u Ukrajini.
Reč je o projektu „Rasvet“, ruskom sistemu satelitskih komunikacija koji bi mogao da postane operativan već naredne godine. Kako piše britanski Financial Times, Moskva nastoji da izgradi sopstvenu alternativu sistemu Starlink Ilona Maska, čije su mogućnosti tokom sukoba u Ukrajini pokazale koliko satelitska veza može biti važna za savremeno ratovanje.
„Rasvet“ je zamišljen kao zaštićena širokopojasna komunikaciona mreža koja povezuje satelite u niskoj Zemljinoj orbiti, zemaljske stanice i korisničke terminale.
Njegova primena ne bi bila ograničena na prenos podataka između udaljenih lokacija. Analitičari očekuju da bi sistem mogao da omogući ruskim operatorima upravljanje čitavim rojevima bespilotnih letelica duboko iza ukrajinskih linija.
Najvažnija prednost takve mreže bila bi mogućnost prenosa video-signala i drugih podataka u realnom vremenu, uz veoma malo kašnjenje. Time bi bespilotne letelice mogle da otkrivaju, prate i pogađaju pokretne ciljeve na velikim udaljenostima.
Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, „Rasvet“ bi mogao da služi i za dostavljanje podataka o ciljevima raketnim sistemima.
Bivši savetnik ukrajinskog vojnog i obaveštajnog sektora, a sada direktor Centra za odbrambene reforme Aleksandar Daniljuk, smatra da najveća opasnost nije samo u tome što će Rusija dobiti alternativu Starlinku.
Mnogo ozbiljnija posledica bila bi pretvaranje relativno jeftinih udarnih dronova u oružje sposobno da samostalno otkriva, prati i napada pokretne ciljeve duboko na ukrajinskoj teritoriji.
Daniljuk upozorava da Rusija istovremeno ubrzano povećava proizvodnju bespilotnih letelica. Ukoliko se taj proizvodni rast poveže sa novim komunikacionim mogućnostima, efikasnost ruskih udara mogla bi znatno da poraste.
Takav razvoj događaja ne bi predstavljao bezbednosni izazov samo za Ukrajinu. Analitičari ukazuju da bi „Rasvet“ omogućio upravljanje dronovima na bilo kojoj teritoriji obuhvaćenoj satelitskom mrežom, što otvara pitanje njegove moguće upotrebe i protiv ciljeva u Evropi.
Dosadašnje iskustvo ukrajinskih snaga pokazuje značaj ovakvih sistema. Starlink i njegova vojna verzija Starshield omogućili su ukrajinskim operatorima da ručno upravljaju bespilotnim letelicama na velikim udaljenostima, zaobilazeći tradicionalne sisteme radioelektronskog ometanja.
Osnivač kijevske konsultantske kompanije za odbrambena pitanja East Front Solutions, Nik Kovalski, ocenjuje da Moskva upravo takvu prednost želi da ostvari. Prema njegovom mišljenju, osnovni zadatak „Rasveta“ jeste obezbeđivanje direktnog prenosa video-signala sa minimalnim kašnjenjem za ruske izviđačke i udarne dronove koji deluju iznad Ukrajine.
Ipak, ruska satelitska mreža još nema kapacitete za neprekidan rad. Stručnjaci procenjuju da trenutno može da obezbedi komunikaciju ukupno do tri sata dnevno, dok jedan neprekinuti period dostupnosti traje približno 50 minuta.
Uprkos tim ograničenjima, određeni rezultati već su postignuti. Ukrajinsko vojno ministarstvo saopštilo je specijalizovanom vojnom časopisu Janes da je Rusija do kraja jula koristila sistem iznad ukrajinske teritorije tokom nekoliko sati.
Razvoj „Rasveta“ započet je 2020. godine, ali prvobitno nije bio zamišljen kao vojni projekat. Njegova osnovna namena bila je da obezbedi pristup internetu udaljenim i teško dostupnim delovima Rusije. Nakon početka sukoba u Ukrajini, rusko rukovodstvo prepoznalo je potrebu za sopstvenim sistemom koji bi mogao da obavlja funkcije Starlinka.
Za realizaciju tog zadatka izabran je projekat privatne kompanije „Biro 1440“. Ruska država se tokom 2025. godine obavezala da finansira 40 odsto procenjenih troškova, koji ukupno iznose 514,7 milijardi rubalja, odnosno približno 6,2 milijarde dolara. Projekat je potom uključen u lansirnu infrastrukturu državne kosmičke korporacije „Roskosmos“.
Ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje je na samitu Rusija–Afrika u Moskvi posebno istakao napredak ovog programa.
„Pravimo tek prve korake. Ali ponosni smo što smo počeli to da radimo i što smo počeli samostalno“, izjavio je Putin.
Ruski predsednik tom prilikom je govorio i o odnosima sa američkim milijarderom Ilonom Maskom, osnivačem kompanije SpaceX. Naveo je da Rusija održava bliske kontakte sa Maskom jer je u orbiti veoma važno da jedni drugima ne smetaju, nazvavši ga genijalnim čovekom.
Kompanija „Biro 1440“ do sada je u orbitu poslala 32 serijski proizvedena satelita, od kojih su dva izgubljena. Planirano je da do 2027. godine satelitska konstelacija obuhvati više od 250 letelica, raspoređenih na visini od približno 800 kilometara.
Većina dosad lansiranih satelita, međutim, nalazi se na orbitama visine oko 510 kilometara. Stručnjaci smatraju da takav raspored možda nije slučajan. Što su sateliti bliži Zemlji, to zemaljski terminali mogu biti manji, što predstavlja značajnu prednost kada se komunikaciona oprema koristi u vojnim operacijama.
Savetnik ukrajinskog predsednika Sergej Beskrestnov izjavio je prošle nedelje da bi Rusija mogla veoma brzo da aktivira „Rasvet“. Prema njegovoj oceni, razlog zbog kojeg sistem još nije šire upotrebljen u Ukrajini jeste potreba za preciznim proračunavanjem putanja satelita, budući da odgovarajući vremenski intervali za njegovu upotrebu traju svega 30 minuta.
Postoje i druge prepreke koje Moskva mora da savlada. Stručnjak za ruski kosmički program Anatolij Zak, sa portala RussianSpaceWeb, upozorava da su tokom sadašnje faze razvoja ranjivi i infrastruktura za lansiranje satelita i objekti na zemlji.
Međutim, Zak smatra da će se položaj Ukrajine znatno pogoršati kada čitava mreža bude puštena u rad. Tada bi ruske snage dobile mnogo stabilniji komunikacioni sistem, čije funkcionisanje više ne bi zavisilo od kratkih vremenskih intervala dostupnosti pojedinih satelita.
Poseban problem za ukrajinsku stranu predstavljaju ograničene mogućnosti suprotstavljanja takvoj mreži. Prema procenama analitičara, Sjedinjene Američke Države ne mogu jednostavno da zabrane ruskim satelitima da prenose signale iznad ukrajinske teritorije.
Radioelektronsko ometanje satelitskih komunikacija tehnički je ograničeno, a istovremeno zahteva veoma velike troškove. Ni fizičko uništavanje satelita ne predstavlja jednostavno rešenje.
Ruski stručnjak za kosmos Vitalij Jegorov upozorava da bi obaranje satelita bilo ravno samoubistvu za sve učesnike, jer bi takvi udari stvorili ogromne oblake orbitalnih ostataka. Ti fragmenti predstavljali bi opasnost i za druge svemirske letelice, bez obzira na to kojoj državi pripadaju.
Zbog toga se završetak ruske satelitske konstelacije posmatra kao potencijalno značajan preokret u oblasti vojnih komunikacija. Ako Moskva ostvari planirano proširenje mreže, ruski dronovi i raketni sistemi mogli bi da dobiju nove mogućnosti za delovanje na velikim udaljenostima, dok bi protivniku ostao veoma ograničen izbor sredstava za prekid takve veze.
