Evropska unija ulazi u završnicu priprema za zabranu ruskog tečnog prirodnog gasa, ali najnoviji podaci o kupovinama otkrivaju ozbiljan raskorak između političkih odluka Brisela i stvarnih potreba evropskog energetskog tržišta.
Iako evropske institucije insistiraju na prekidu energetske saradnje sa Moskvom, ruski tankeri nastavljaju da pristaju u evropske luke. Energetska kriza, rast cena i poremećaji u međunarodnom snabdevanju dodatno komplikuju sprovođenje najavljenih ograničenja.
Evropska unija je od januara do oktobra 2026. godine za tečni prirodni gas iz ruskog projekta „Jamal LNG“ izdvojila procenjenih 8,7 milijardi evra, što je više nego tokom cele 2025. godine, objavio je Intellinews.
Prema analizi pomorskih podataka kompanije Kpler, koju je 12. novembra objavila organizacija Urgewald, u evropske luke stiglo je 177 pošiljki sa Jamala, ukupne količine 12,89 miliona tona. To je povećanje od 6,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Vrednost isporuka premašila je prošlogodišnjih 7,2 milijarde evra za približno 1,5 milijardi, odnosno 21 odsto. Na Evropsku uniju otpalo je čak 81 odsto svih registrovanih isporuka projekta, što znači da je jedan tanker sa ruskim gasom pristizao u evropske luke u proseku svakih 1,7 dana.
Ovakvi rezultati dolaze svega 50 dana pre 1. januara 2027. godine, kada bi trebalo da stupi na snagu potpuna zabrana uvoza ruskog LNG-a na osnovu postojećih dugoročnih ugovora. Ograničenja za kratkoročne ugovore već važe od 25. aprila, ali evropske kupovine nastavile su da rastu.
Jedan od glavnih razloga jeste energetska kriza izazvana blokadom Ormuskog moreuza i ratom u Persijskom zalivu. Prekid snabdevanja i iscrpljivanje evropskih rezervi primorali su kupce da obezbeđuju svaku dostupnu pošiljku gasa, dok je rast cena dodatno povećavao ukupne troškove.
U oktobru je Evropska unija primila deset pošiljki sa Jamala, ukupne količine 705.591 tonu, procenjene na 839 miliona evra. Iako je obim isporuka bio 11 odsto manji nego u septembru, njihova vrednost porasla je za 2,6 odsto, pošto je prosečna cena gasa na holandskoj berzi TTF skočila sa 75,34 na 86,79 evra po megavat-satu.
Francuska je preuzela 70 odsto oktobarskih isporuka, odnosno sedam tankera koji su pristali u Denkerku i Montuaru. Španija je primila dve pošiljke u Bilbau, a Holandija jednu u Roterdamu.
Belgijski terminal Zebrihe, uprkos tome što tokom avgusta, septembra i oktobra nije primao gas sa Jamala, ostao je najveće pojedinačno odredište ovog projekta u EU. Tokom deset meseci tamo su stigle 42 pošiljke, ukupne količine oko 3,1 milion tona. Belgija je u julu postala potpuno zavisna od ruskog LNG-a nakon što su zbog rata u Persijskom zalivu prekinute isporuke iz Katara.
Stručnjak za sankcije organizacije Urgewald Sebastijan Roters upozorio je da se procenjeni evropski račun za gas sa Jamala ubrzano približava iznosu od deset milijardi evra. Pozvao je Brisel da ne odustaje od januarske zabrane, ne uvodi nove izuzetke i ne omogućava nastavak ove trgovine.
Međutim, zabrana bi tokom zime mogla posebno teško da pogodi ruski projekat kojim upravlja Novatek. Transport sa Jamala zavisi od ograničenog broja specijalizovanih tankera ledolomačke klase Arc7, kojima blizina evropskih luka omogućava brzu isporuku i povratak.
Od decembra, zbog leda, obični tankeri ne mogu da priđu poluostrvu Jamal. Prema podacima Urgewalda, od 2018. godine tokom perioda od novembra do maja Severnim morskim putem prema istoku prevezeno je svega 11 pošiljki tankerima klase Arc7. Bez evropskih kupaca Rusija bi zato morala da koristi duže i skuplje transportne pravce. Nekoliko ovih specijalizovanih brodova ipak je tokom godine popravljeno u Danskoj, što im omogućava nastavak rada i posle zabrane.
Pojedine evropske kompanije već razmatraju načine da sačuvaju ugovore sa ruskim dobavljačima. Španska kompanija Naturgy, koja do 2041. godine ima ugovor o kupovini približno 2,5 miliona tona gasa godišnje sa Jamala, saopštila je 29. oktobra da bi mogla da nastavi nabavke preusmeravanjem pošiljki na tržišta izvan Evropske unije.
Istovremeno, Rusija povećava izvoz prema Aziji. Tokom oktobra isporučila je rekordnih 3,42 miliona tona LNG-a, zahvaljujući i povećanim kineskim kupovinama iz sankcionisanog projekta „Arktik LNG-2“, kojim takođe upravlja Novatek.
Urgewald naglašava da su iznosi evropskih kupovina procene zasnovane na mesečnim količinama, koeficijentu od 13,7 megavat-sati po toni i prosečnim cenama na berzi TTF. Obračun ne uključuje ugovorne popuste, transport, preradu, poreze ni preprodaju, pa ne predstavlja stvarnu dobit Novateka ili prihod ruske države. Takođe obuhvata samo „Jamal LNG“, a ne druge ruske projekte.
Već tokom prvih devet meseci evropski uvoz sa Jamala dostigao je rekordnih 12,2 miliona tona. Sada, neposredno pred stupanje zabrane na snagu, Brisel se suočava sa činjenicom da je EU za deset meseci potrošila više na ruski gas nego tokom cele prethodne godine, dok energetska kriza i dugoročni ugovori dodatno otežavaju planirani prekid trgovine.
