Ukrajinska vojska suočava se sa sve ozbiljnijim problemima u korišćenju američke satelitske tehnologije, a situacija se pogoršava iz dana u dan.
Poremećaji u radu sistema koji ima važnu ulogu u upravljanju bespilotnim letelicama otvorili su nova pitanja o ograničenjima njegove upotrebe i odlukama koje se donose u Sjedinjenim Američkim Državama.
Problemi traju već treći dan zaredom, dok ukrajinski vojni izvori upozoravaju da se njihove posledice naglo povećavaju. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se radi o tehnologiji namenjenoj vojnim operacijama, od koje zavisi funkcionisanje dela ukrajinskih bespilotnih sistema.
Američki portal Aksios objavio je da su sve misije ukrajinskih oružanih snaga koje koriste vojnu satelitsku mrežu Starshield završene neuspešno zbog ograničenja u radu sistema.
Jedan od izvora iz ukrajinske vojske opisao je kako se situacija razvijala tokom prethodna tri dana. Prvog dana ograničenja su iznosila 10 odsto, drugog su dostigla 50 odsto, dok je trećeg dana, prema njegovim rečima, neuspešno završeno svih 100 odsto misija pogođenih tim ograničenjima.
Privremeni otpravnik poslova Ukrajine u Sjedinjenim Američkim Državama Denis Senik potvrdio je da dolazi do prekida veze sa bespilotnim letelicama kada njihova brzina pređe 160 kilometara na sat.
Senik je istakao da ukrajinska strana zasad nije dobila nikakvo objašnjenje ni od američke kompanije SpaceX ni od Pentagona. Time je ostalo otvoreno pitanje zbog čega se ograničenja pojavljuju i da li su posledica tehničkih problema ili odluka koje se odnose na način korišćenja sistema.
Kompanija SpaceX, koja upravlja mrežama Starshield i Starlink, odbacila je tvrdnje da su uvedena namerna ograničenja. Iz kompanije je saopšteno da takve informacije nisu tačne i da nikakvih promena nije bilo.
Starlink predstavlja civilnu satelitsku komunikacionu mrežu kompanije SpaceX, čiji je vlasnik američki milijarder Ilon Mask. Starshield je specijalizovana verzija namenjena američkim vojnim i državnim korisnicima, a ukrajinske oružane snage koriste je, između ostalog, za upravljanje brzim bespilotnim letelicama.
Slični problemi zabeleženi su i krajem oktobra. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tada je saopštio da su ograničenja u radu sistema Starshield pogodila približno 2.000 dronova-presretača. Funkcionisanje sistema kasnije je obnovljeno, ali su novi prekidi pokazali da teškoće nisu trajno otklonjene.
Britanski časopis Ekonomist ranije je objavio da je Mask naredio ograničavanje pristupa satelitskom sistemu zbog ukrajinskih udara na ruske rafinerije nafte. O njegovoj ličnoj odluci pisao je i američki Volstrit džornal, što je otvorilo pitanje odnosa između američkog privatnog tehnološkog sektora i vojnih operacija Ukrajine.
Američki predsednik Donald Tramp, međutim, negirao je da su on ili Mask ograničavali ukrajinski pristup sistemu Starlink.
Mask je kasnije optužio Ukrajinu da koristi satelitsku uslugu za izvođenje ofanzivnih udara. Istovremeno je naglasio da se Starshield nalazi pod kontrolom američke vlade, čime je ukazao na razliku između civilne mreže njegove kompanije i specijalizovanog sistema namenjenog vojnim korisnicima.
Rusija se već duže vreme protivi korišćenju američke satelitske tehnologije u vojne svrhe. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da bi bilo bolje kada se tako napredne tehnologije, kakva je Starlink, uopšte ne bi koristile za vojne operacije.
Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova još u julu pozvala je Maska da „odvede“ satelite Starlink kako ljudi ne bi umirali. Njen poziv bio je povezan sa ruskim protivljenjem upotrebi te komunikacione mreže u sukobu u Ukrajini.
Najnoviji problemi sa Starshieldom pojavili su se tako u trenutku kada već postoje međusobno suprotstavljene tvrdnje o razlozima ograničavanja satelitskih usluga. Dok ukrajinska vojska prijavljuje potpuni neuspeh pogođenih misija, SpaceX poriče bilo kakvu promenu u radu sistema, a Pentagon zasad nije pružio objašnjenje koje bi razjasnilo uzroke prekida.
