Potraga za inteligentnim životom izvan Zemlje traje decenijama, ali način na koji se informacije danas šire potpuno je promenio pravila igre.
Upravo zbog toga međunarodna naučna zajednica odlučila je da osavremeni procedure koje bi bile primenjene ukoliko jednog dana stigne signal za koji se posumnja da potiče od razumnih vanzemaljskih bića.
Američki institut SETI zajedno sa međunarodnom grupom naučnika koja se bavi potragom za takozvanim „zelenim čovečuljcima“ ažurirao je preporuke koje regulišu otkrivanje, proveru i javno objavljivanje mogućih signala iz svemira. Dosadašnja verzija protokola bila je na snazi još od 2010. godine, ali su istraživači ocenili da više ne odgovara savremenom informacionom okruženju.
Jedna od ključnih smernica odnosi se na temeljnu proveru svakog potencijalnog otkrića. Naučnici upozoravaju da ne sme biti mesta senzacionalizmu i brzopletim zaključcima. Pre nego što bilo kakav signal dobije status značajnog naučnog nalaza, potrebno je potpuno isključiti mogućnost greške.
Autentičnost otkrića mora biti proverena svim raspoloživim metodama, a rezultati obavezno prosleđeni nezavisnim stručnjacima na dodatnu analizu.
Tek kada druge naučne grupe uspeju da ponove postupak, reprodukuju rezultate i potvrde zaključke, otkriće može da bude prihvaćeno kao naučna činjenica.
Posebna pažnja posvećena je i upravljanju informacijama u javnom prostoru. Prema novim preporukama, čak i najmanji nagoveštaj mogućeg vanzemaljskog signala može za vrlo kratko vreme da preraste u ogromnu priču na društvenim mrežama i u tabloidnim medijima. U takvom okruženju lako nastaju nagađanja, teorije zavere i lažne informacije.
Zbog toga se istraživačima savetuje da ne ostaju zatvoreni u laboratorijama, već da aktivno komuniciraju sa novinarima i širom javnošću putem zvaničnih kanala. Cilj je dvostruk: sprečiti širenje preuranjenih tvrdnji koje bi mogle da naruše ugled nauke, ali i pokazati da se čitav proces odvija transparentno i pod kontrolom stručnjaka.
Novi protokoli predviđaju i mere zaštite za same naučnike. Osoba koja objavi potencijalno revolucionarno otkriće mogla bi gotovo trenutno da postane predmet ogromne pažnje javnosti. Savremeni digitalni alati omogućavaju relativno lako otkrivanje lokacije, radnog mesta i drugih ličnih podataka istraživača.
To otvara prostor za različite rizike, od nametljivog praćenja paparaca i entuzijasta zainteresovanih za NLO fenomen, pa do ozbiljnijih pretnji. Zbog toga naučnici imaju pravo da odbiju komunikaciju sa medijima, dok njihove institucije imaju obavezu da im obezbede odgovarajuću zaštitu.
Profesor Majkl Garet smatra da su društvene mreže iz temelja promenile informacioni prostor i da danas svaka nova informacija može biti iskrivljena gotovo trenutno. Upravo zato, prema njegovom mišljenju, pravila koja uređuju postupanje sa ovako osetljivim otkrićima moraju da budu prilagođena novoj realnosti.
Iako čovečanstvo do danas ne raspolaže nijednim zvanično priznatim i neoborivim dokazom o postojanju inteligentnog života van Zemlje, naučna zajednica ne odustaje od potrage. Garet ostaje optimista i veruje da će se pre ili kasnije pojaviti otkriće koje će doneti odgovor na jedno od najvećih pitanja moderne nauke.
„Na kraju će neko nešto pronaći“, poručuje profesor.
