Sve intenzivnija tehnološka trka između Sjedinjenih Američkih Država i Kine otvorila je pitanje koje bi moglo da promeni stratešku ravnotežu u Aziji i ozbiljno uzdrma globalnu ekonomiju.
Razvoj veštačke inteligencije postaje jedan od najvažnijih faktora u odnosima Vašingtona i Pekinga, a američki stručnjaci za odbranu upozoravaju da bi tehnološka nadmoć jedne strane mogla da podstakne drugu na odlučne poteze.
Posebna pažnja usmerena je na Tajvan, ostrvo čija industrija poluprovodnika ima izuzetno važnu ulogu u proizvodnji najnaprednijih računarskih sistema.
Majk Galager, šef odbrambenog sektora američke kompanije Palantir i bivši republikanski kongresmen, upozorio je da ubrzani razvoj veštačke inteligencije daje kineskom predsedniku Si Đinpingu sve snažniji razlog da preuzme kontrolu nad Tajvanom. Njegova procena zasniva se na mogućnosti da SAD steknu toliko veliku tehnološku prednost da Kina više ne bude u stanju da je dostigne.
Galager je svoje upozorenje izneo 28. oktobra na skupu posvećenom odbrambenoj politici u američkoj saveznoj državi Indijani. Govoreći o konkurenciji dve najveće svetske sile, ocenio je da argumenti za kinesku akciju postaju sve ubedljiviji, čak i ukoliko bi takva operacija zahtevala ogromne žrtve i ekonomske troškove.
„Ako ostvarimo ogromnu prednost u veštačkoj inteligenciji, sada je njegov trenutak da nas zaustavi, jer kasnije možda više neće moći da nas sustigne“, izjavio je Galager, govoreći o mogućim odlukama kineskog predsednika.
U središtu ove procene nalazi se tajvanska kompanija TSMC, vodeći svetski proizvođač naprednih poluprovodničkih čipova koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije. Njena proizvodnja ima ključni značaj za tehnološke kompanije koje razvijaju najmoćnije računarske modele, zbog čega kontrola nad njenim postrojenjima predstavlja pitanje koje daleko prevazilazi granice Tajvana.
Prema Galagerovom objašnjenju, kineska kontrola nad ostrvom omogućila bi Pekingu da preuzme TSMC ili onemogući rad njegovih proizvodnih kapaciteta. U oba slučaja posledice bi se osetile širom sveta, jer bi prekid snabdevanja naprednim čipovima pogodio tehnološku industriju i razvoj veštačke inteligencije.
Galager smatra da bi Kina na taj način dobila izuzetno snažno sredstvo ekonomskog pritiska na ostatak sveta. Peking bi, prema njegovom scenariju, mogao da iskoristi položaj Tajvana kako bi zaustavio dalji američki napredak u ovoj oblasti, posebno ukoliko proceni da tehnološka razlika između dve zemlje postaje nepremostiva.
Ove ocene prenela je novinarka Megi Istlend u izveštaju agencije Blumberg, objavljenom 29. oktobra u listu Džapan tajms.
Istovremeno, kineske aktivnosti u vodama oko Tajvana dodatno privlače pažnju američkih bezbednosnih krugova. Obalska straža Kine pojačala je patroliranje kod istočne obale ostrva, dok kineske oružane snage nastavljaju redovne vojne vežbe u regionu. Takve aktivnosti ukazuju na sposobnost Pekinga da pojača pritisak na pomorski saobraćaj i potencijalno ugrozi međunarodne lance snabdevanja.
Značaj ovih poteza posebno dolazi do izražaja zbog činjenice da bi eventualna blokada Tajvana mogla da utiče na isporuke poluprovodnika čak i bez neposrednog preuzimanja proizvodnih postrojenja. Zbog ogromne zavisnosti svetske tehnološke industrije od tajvanskih čipova, poremećaji u njihovoj dostupnosti imali bi posledice i za kompanije izvan Azije.
Kineska ambasada u Vašingtonu odgovorila je na američka upozorenja porukom da je Tajvan unutrašnje pitanje Kine i da Peking neće prihvatiti spoljašnje mešanje.
Portparol ambasade Liu Čang pozvao je Sjedinjene Države da postupaju oprezno kada je reč o tajvanskom pitanju, ističući da je jačanje saradnje kompanija sa obe strane Tajvanskog moreuza, uključujući sektor poluprovodnika, put ka obostranoj ekonomskoj koristi.
Kinesko rukovodstvo već dugo insistira na tome da Tajvan predstavlja deo kineske teritorije. Si Đinping ističe mogućnost mirnog ujedinjenja, ali Peking nije isključio upotrebu vojne sile. Tajvanske vlasti odbacuju kineske teritorijalne zahteve, što dodatno komplikuje odnose u regionu.
Galagerovo upozorenje posebno je značajno zbog njegove profesionalne pozicije. Palantir je jedan od važnih tehnoloških dobavljača Pentagona, a njegovi sistemi koriste veštačku inteligenciju za obradu obaveštajnih podataka, nadzor i određivanje ciljeva. Zbog toga se pitanja tehnološkog razvoja i vojne strategije sve više posmatraju kao međusobno povezana.
Dodatnu dimenziju ovoj raspravi daje razvoj sistema veštačke inteligencije koji bi u budućnosti mogli samostalno da unapređuju sopstvene sposobnosti. Galager je upozorio da se u Silicijumskoj dolini sve češće govori o takvoj mogućnosti, poredeći njen potencijalni značaj sa pojavom nuklearnog oružja četrdesetih godina prošlog veka.
Upravo zbog mogućnosti tako velikog tehnološkog preokreta, vreme postaje jedan od ključnih elemenata američko-kineskog nadmetanja. Galagerova procena jeste da bi Peking mogao da zaključi kako bi odlaganje odluke o Tajvanu omogućilo Vašingtonu da izgradi prednost koju Kina kasnije više ne bi mogla da poništi.
