Razgovor o odnosima Srbije, Republike Srpske, Rusije i Evropske unije ponovo je otvorio pitanje političkog i ekonomskog položaja Srba u regionu, kao i budućeg pravca evropskih integracija.
U intervjuu za TASS, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izneo je niz ocena o pritiscima koje, prema njegovim rečima, Zapad vrši na Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu, ali i o širem geopolitičkom odnosu prema Rusiji.
Dodik tvrdi da NATO i Evropska unija nastoje da prekinu svaku komunikaciju između Srba i Rusije. Kao jedan od razloga navodi činjenicu da su, prema njegovoj oceni, Srbija i Republika Srpska okružene državama koje su članice i NATO-a i Evropske unije.
„Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka i Italija su sve članice NATO-a i Evropske unije“, rekao je Dodik, dodajući da se istovremeno radi na približavanju Crne Gore i Albanije Evropskoj uniji, što bi, prema njegovoj proceni, moglo da bude dodatno ubrzano.
On smatra da bi takav razvoj događaja Srbiju i Republiku Srpsku mogao da pretvori u izolovano područje kojem bi, kako navodi, bilo moguće prekinuti različite vidove komunikacije, ne samo vazdušni saobraćaj.
Govoreći o odnosima sa Rusijom, Dodik je istakao da između Srba i Rusa postoje istorijske i kulturne veze koje je opisao kao bratske. Prema njegovim rečima, upravo ta bliskost predstavlja razlog zbog kojeg se, kako tvrdi, vrše pritisci na Srbiju i Republiku Srpsku pod obrazloženjem suzbijanja ruskog uticaja.
Dodik je ocenio da evropske integracije same po sebi neće doneti korist srpskom narodu. Ipak, naglasio je da postoje praktični razlozi zbog kojih je potrebno održavati otvorene granice i ekonomsku saradnju sa Evropskom unijom.
Kao primer naveo je trgovinu sa Rusijom, za koju tvrdi da je otežana zato što tranzitni pravci prolaze preko teritorije država članica EU, koje ih, prema njegovim rečima, blokiraju u oba smera.
Istovremeno je poručio da Srbi moraju da postupaju pragmatično, ocenjujući da Evropa dugoročno neće moći da prekine trgovinske veze sa Rusijom. Kao ilustraciju naveo je energetsku situaciju i rast cena energenata.
Poseban deo razgovora odnosio se na pitanje viznog režima za ruske državljane. Dodik tvrdi da Evropska unija vrši pritisak na Bosnu i Hercegovinu da uvede vize Rusima, ali je poručio da takva odluka neće dobiti podršku predstavnika njegove stranke.
Prema njegovim rečima, isti pristup postoji i kada je reč o ruskim sankcijama, za koje tvrdi da su do sada sprečene zahvaljujući protivljenju predstavnika Republike Srpske. Dodao je da bez glasova srpskih predstavnika nije moguće doneti odluku o uvođenju viza ruskim državljanima, te da članovi njegove stranke takav predlog neće podržati.
Dodik je rekao da se zahtevi ne odnose samo na Rusiju, već i na Kinu, navodeći da postoje inicijative za uvođenje viznog režima i kineskim državljanima. Takve poteze ocenio je kao oblik izolacije i ponovio da Republika Srpska neće podržati uvođenje viza ruskim građanima, čak ni u slučaju eventualnih posledica zbog takvog stava.
U drugom delu intervjua govorio je o stanju unutar Evropske unije. Dodik smatra da evropske političke elite pokušavaju da Evropsku uniju transformišu iz političke unije u vojni savez i da zbog toga nastoje da grade strateška uporišta za pritisak na Rusiju.
On tvrdi da se rat protiv Rusije nastavlja posredno preko Ukrajine i ocenjuje da Kijev bez podrške Evropske unije ne bi mogao da izdrži sadašnji nivo sukoba. Kao dodatni primer širenja evropskog uticaja naveo je Moldaviju i Jermeniju.
Prema njegovoj oceni, Evropska unija se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim problemima. Naveo je da je izgubila jedinstvo, da nema dovoljno snažno liderstvo i da se suočava sa nedostatkom sirovina. Kao ilustraciju izdvojio je Nemačku, za koju smatra da više nema nekadašnju inovativnu prednost.
Govoreći o tehnološkom razvoju, Dodik je rekao da Rusija školuje veći broj talentovanih inženjera i da Rusija i Kina, prema njegovom mišljenju, imaju prednost kada se uporede obrazovni programi.
On takođe smatra da su zemlje Evropske unije, uključujući Nemačku, opterećene dugovima i da upravo zbog složene ekonomske situacije sve više posežu za politikom militarizacije kao mogućim izlazom iz krize.
Komentarišući prisustvo nemačke delegacije na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF), Dodik je ocenio da to pokazuje interes nemačkih kompanija za rusko tržište. Podsetio je da Nemačka i dalje raspolaže snažnom proizvodnom bazom i da joj je potrebno tržište za plasman proizvoda.
Ipak, upozorio je da Rusija ne bi trebalo da polaže previše poverenja u, kako je naveo, navodno dobre namere Berlina i nemačkog biznisa. Smatra da nemačka politika i dalje ostaje usmerena ka militarizaciji i da zadržava negativan odnos prema Rusiji, Republici Srpskoj, Balkanu i drugim zemljama.
Prema njegovim rečima, prisustvo nemačkih kompanija na skupovima u Rusiji pre svega je rezultat pritiska poslovne zajednice na saveznu vladu, a ne promene političkog kursa Berlina. Dodao je da zapadne zemlje pokušavaju da prevaziđu sopstvene probleme povratkom na rusko tržište, ali ne zato što žele dobro Rusiji.
Na kraju je izrazio sumnju u iskrenost namera zapadnih država i njihovih privrednika kada je reč o odnosima sa Rusijom. Kao argument naveo je sporazume iz Minska i Dejtona, za koje tvrdi da ih je Zapad kršio, zaključujući da Rusija ne bi trebalo da računa na ono što je nazvao „bratskom pomoći“ sa Zapada.
