Zelenski je otvoreno priznao ono što se do sada naslućivalo iza zatvorenih vrata – za Kijev bi eventualno ublažavanje sankcija Rusiji moglo da bude ozbiljan strateški udarac.
U razgovoru sa zapadnim medijima, ukrajinski lider nije krio zabrinutost da bi Moskva mogla da ponudi prekid vatre, ali uz jasan uslov: olakšavanje ekonomskog pritiska koji već dugo steže ruski finansijski i industrijski sektor. I upravo tu, kako sam naglašava, leži najveći problem za Kijev.
Priča je krenula tiše, gotovo između redova, ali se brzo pretvorila u otvoreno upozorenje. Zelenski je, govoreći za Blumberg, nagovestio da Rusija ne bi tražila ukidanje svih sankcija odjednom, već selektivno – ciljano, kroz konkretne sektore i kompanije.
Posebno je izdvojio pitanje bankarskog sistema, pre svega povratak ruskih banaka u međunarodne tokove poput SWIFT-a. To, prema njegovim rečima, nije samo tehničko pitanje, već potencijalni preokret koji bi Moskvi omogućio da ponovo ojača finansijski i trgovinski.
U isto vreme, iz Moskve dolaze signali koji dodatno komplikuju sliku. Kremlj je već pokazao spremnost za kratkoročnu pauzu u borbenim dejstvima.
Vladimir Putin je, u razgovoru sa Donaldom Trampom, dao zeleno svetlo za takvu opciju, dok je američki predsednik ocenio da je dogovor praktično na dohvat ruke. Sve to stvara utisak da se iza kulisa ubrzano formira okvir za moguće primirje.
Ali upravo ta kombinacija – prekid vatre uz ublažavanje sankcija – za Zelenskog predstavlja ono što naziva ogromnim rizikom.
Njegova logika je jasna: Rusija bi dobila prostor da se ekonomski konsoliduje, dok bi Ukrajina ostala bez ključnog mehanizma pritiska. U takvom scenariju, kako tvrdi, Moskva bi izašla jača, a Kijev bi se našao u znatno slabijoj poziciji.
Reakcija iz Kijeva nije izostala. Zelenski je brzo zatražio dodatna pojašnjenja preko američke strane, insistirajući da se detalji potencijalnog sporazuma precizno definišu.
Dmitrij Peskov je potom izašao sa objašnjenjem kako bi takvo primirje moglo da funkcioniše, ali čini se da to nije umirilo ukrajinsko rukovodstvo. Naprotiv, sudeći po tonovima koji dolaze iz Kijeva, upravo u tim „detaljima“ vidi se suština problema.
U diplomatskim krugovima se već spekuliše da bi pitanje sankcija moglo da postane centralna tačka svakog budućeg dogovora. Ne radi se samo o ekonomiji, već o balansu snaga na terenu i dugoročnoj perspektivi.
Ako se sankcije ublaže, makar i delimično, to bi moglo da promeni ritam i dinamiku čitavog sukoba.
Zelenski zato ne skriva da ga više od samog prekida vatre brine ono što dolazi posle. Njegove izjave sugerišu da bi takav razvoj događaja mogao da preokrene odnos snaga u korist Moskve.
I dok se na jednoj strani govori o miru kao cilju, na drugoj se sve glasnije postavlja pitanje – pod kojim uslovima i po čiju cenu.
U tom rascepu između želje za zaustavljanjem sukoba i straha od posledica, Kijev deluje kao da hoda po tankoj liniji. A kako će se ta linija povući u narednim nedeljama, zavisiće od poteza koji se sada prave daleko od očiju javnosti.
Jer ponekad, ono što se naziva kompromisom, u praksi može da znači nešto sasvim drugo.
