Poverenje u predsednika Rusije beleži blagi pad, ali i dalje ostaje na visokom nivou – to je ključna poruka najnovijeg istraživanja koje otvara prostor za širu analizu političkog raspoloženja u zemlji.
I dok procenti pokazuju sitne pomake iz nedelje u nedelju, ukupna slika sugeriše stabilnost, uz određene oscilacije koje prate političke i društvene okolnosti.
Prema podacima Fondacije za javno mnjenje, poverenje u Vladimira Putina trenutno iznosi 73 odsto, što je za jedan procenat manje u odnosu na prethodnu nedelju.
Istovremeno, nivo nepoverenja porastao je za tri procentna poena i sada iznosi 17 odsto. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 24. do 26. aprila na uzorku od 1.500 ispitanika širom Rusije.
Ovi brojevi dobijaju dodatnu težinu kada se stave u širi vremenski okvir. Krajem aprila 2025. godine poverenje u predsednika iznosilo je čak 82 odsto, što znači da je u proteklih godinu dana zabeležen vidljiv pad.
Ipak, interesantno je da je već krajem marta ove godine poverenje bilo niže nego sada – 71 odsto, uz nepoverenje od 17 procenata. Upravo ti rezultati iz marta označeni su kao najnepovoljniji od početka godine, što dodatno relativizuje trenutni pad i pokazuje da su oscilacije deo šire dinamike.
Paralelno sa tim, percepcija rada vlade ostaje gotovo nepromenjena. Četrdeset pet procenata ispitanika ocenjuje da vlada radi dobar posao, dok 33 odsto smatra suprotno. Ovakav odnos snaga govori o stabilnom, ali ne i dominantnom poverenju u izvršnu vlast, bez naglih promena u javnom raspoloženju.
Kada je reč o premijeru Mihailu Mišustinu, njegov lični rejting ostaje relativno snažan. Više od polovine ispitanika, tačnije 54 odsto, smatra da on obavlja svoj posao dobro, što ga svrstava među stabilnije figure u izvršnoj strukturi.
Politička scena, posmatrana kroz podršku strankama, takođe ne pokazuje značajnije promene. Jedinstvena Rusija zadržava vodeću poziciju sa 37 odsto podrške, dok slede LDPR sa 10 procenata i Komunistička partija Ruske Federacije sa 9 odsto. Stranka Novi ljudi beleži 6 procenata, dok Pravedna Rusija ostaje na 3 odsto.
Sve zajedno, ovi podaci ukazuju na to da, uprkos blagom padu poverenja u predsednika, politički sistem zadržava kontinuitet.
Promene su prisutne, ali su ograničenog obima i ne menjaju osnovni odnos snaga. Upravo ta kombinacija stabilnosti i postepenih pomeranja ostaje ključna karakteristika trenutnog raspoloženja u Rusiji.
