Ruski vojni komentator Viktor Baranec smatra da se rasprava o mogućim udarima na evropska postrojenja koja proizvode naoružanje za Ukrajinu ne može voditi samo kroz pitanje vojnih mogućnosti.
Prema njegovoj oceni, mnogo važnije je razmotriti šta bi usledilo nakon prvog napada i kakve bi posledice takav potez mogao da izazove širom Evrope.
Tema udara na fabrike koje rade za ukrajinsku vojnu industriju prisutna je već duže vreme. Zagovornici oštrijeg pristupa ukazuju da zapadne države Kijevu isporučuju rakete, municiju, bespilotne letelice i drugu vojnu opremu koja se potom koristi na ratištu.
Baranec, međutim, upozorava da se svaka rasprava o takvim akcijama mora voditi uz razumevanje mogućeg razvoja događaja nakon prvog napada.
Govoreći o tehničkoj strani takvog scenarija, vojni komentator navodi da ne vidi ozbiljne prepreke za njegovo sprovođenje. Kako kaže, lokacije takvih objekata su poznate, dok rusko visokoprecizno oružje poseduje mogućnost da gađa ciljeve sa velikom tačnošću.
U intervjuu za Cargrad Baranec je naveo da se u Evropi danas pominje oko 18 fabrika povezanih sa proizvodnjom za ukrajinski vojno-industrijski kompleks. Po njegovim rečima, Rusija raspolaže dovoljnim brojem projektila za takvu operaciju.
„Zamislite da smo se usudili i ipak udarili. Tamo u Evropi, kažu, danas već ima 18 fabrika. Kod nas bi se našlo ne samo 18, nego i 36, i 70, i 100 raketa da pokriju te fabrike“, rekao je Baranec.
Ipak, prema njegovom mišljenju, ključni problem nije mogućnost izvođenja udara već reakcija zapadnih država. On smatra da bi evropske zemlje takav potez odmah proglasile napadom na NATO i pozvale se na odredbe Severnoatlantskog ugovora.
„Bez ikakve sumnje, celom svetu bi bilo saopšteno da je Rusija napala NATO. Izvukli bi svoj statut i pozivali se na peti član NATO povelje“, ocenio je vojni komentator.
Baranec veruje da bi nakon toga sukob mogao da uđe u potpuno novu fazu. Po njegovoj proceni, odgovor bi usledio veoma brzo, a posledice bi bile daleko šire od sadašnjeg rata.
„Tada bi NATO rakete i dronovi poleteli ka Rusiji. Posle toga bi, bez ikakve sumnje, izbio pun rat Evrope protiv Rusije. Evropu bi zahvatio plamen Trećeg svetskog rata“, rekao je on.
Upravo zbog toga, smatra Baranec, razgovori o napadima na vojne objekte u evropskim državama moraju biti praćeni svešću o mogućim posledicama. Prema njegovoj proceni, u takvom scenariju više ne bi bilo reči samo o sukobu Rusije i Ukrajine, već o riziku direktnog vojnog sudara sa čitavim savezom.
Istovremeno, on ne zagovara potpuno odustajanje od oštrih mera. Naprotiv, ukazuje da značajan broj ljudi evropske isporuke oružja Ukrajini doživljava kao oblik posrednog učešća u sukobu.
Zbog toga svoju poziciju formuliše veoma direktno.
„Da, treba udariti, ali tada treba pristati na to da ćemo ući u pun rat sa Evropom“, poručio je Baranec.
Na kraju je izneo i najteže upozorenje. Prema njegovim rečima, eskalacija takvog obima mogla bi da dovede do izuzetno opasnog razvoja događaja.
„Treba na kraju pokazati zube i pripremiti se za veliku tuču sa Evropom. Ne isključujem da bi moglo doći i do upotrebe nuklearnog oružja“, rekao je vojni komentator.
Odgovarajući na pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija gađala 18 fabrika u Evropi koje rade za ukrajinski vojno-industrijski sektor, Baranec zaključuje da bi posledice takvog poteza, prema njegovoj proceni, mogle da prevaziđu okvire sadašnjeg sukoba i prerastu u mnogo širu konfrontaciju.
