Mađarska ulazi u jedan od najvećih obračuna sa poslovnim aranžmanima sklopljenim tokom prethodne vlasti, a u središtu spora nalazi se upravljanje većim delom nacionalne mreže auto-puteva.
Nova vlada namerava da promeni model koji je trebalo da važi decenijama, ali prvo pokušava da izbegne dugotrajan međunarodni pravni spor.
Vlada mađarskog premijera Petera Mađara pokrenuće postupak za okončanje 35-godišnjeg koncesionog ugovora kojim je veliki deo mreže auto-puteva poveren privatnoj kompaniji Magyar Koncesszios Infrastruktura Fejleszto (MKIF).
Odluka je usledila nakon revizije u kojoj je zaključeno da pojedine odredbe sporazuma, prema oceni vlasti, nisu u skladu sa mađarskim i evropskim propisima.
Ugovor je zaključen 2022. godine, za vreme vlade Viktora Orbana, i obuhvata približno dve trećine mađarske mreže auto-puteva. Nominalna vrednost predviđenih isplata tokom 35 godina procenjena je na 23.196 milijardi forinti, odnosno oko 73 milijarde dolara, zbog čega je reč o najvećem ugovoru o javnoj nabavci u istoriji Mađarske.
Mađar je najavio da će vlada preduzeti korake za prestanak važenja sadašnjeg aranžmana, kao i obraćanje nadležnim organima zbog sumnji u zakonitost pojedinih delova ugovora.
Plan nije da Budimpešta odmah uđe u višegodišnji spor pred međunarodnom arbitražom, već da sa MKIF-om najpre pokuša da pregovorima postigne sporazumni izlazak iz koncesije.
Ukoliko taj plan bude sproveden, upravljanje putevima ponovo bi trebalo da preuzme državno preduzeće Magyar Közút, koje je taj posao obavljalo pre zaključivanja koncesije.
Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi izjavio je da sporazum, prema zaključcima revizije, ne ispunjava jedan od osnovnih uslova klasične koncesije – da značajan deo poslovnog i operativnog rizika snosi koncesionar. „Ovo nije prava koncesija“, rekao je Vitezi, tvrdeći da je država preuzela najveći deo rizika, dok je privatnom partneru ostavljena mogućnost ostvarivanja profita.
Finansijske razmere aranžmana već su velike. Od potpisivanja ugovora do danas MKIF-u je isplaćeno oko 870 milijardi forinti, dok bi do 2030. godine, ukoliko ugovor ostane na snazi, kompaniji trebalo da bude isplaćeno još približno 1.986 milijardi forinti.
Primedbe nove mađarske vlasti delimično se poklapaju sa ranijim zamerkama Evropske komisije. Brisel je protiv Mađarske pokrenuo postupak zbog mogućeg kršenja evropskih pravila o javnim nabavkama i koncesijama. Među spornim pitanjima bili su nivo operativnog rizika prenetog na koncesionara i mogućnost da je trajanje ugovora duže nego što dozvoljavaju evropski propisi.
Vitezi je izneo i tvrdnju da je konstrukcija sporazuma omogućavala kompaniji da angažuje izvođače i podizvođače bez sprovođenja postupaka javne nabavke. MKIF kontrolišu privatni investicioni fondovi koji se u mađarskoj javnosti povezuju sa biznismenima Lorincom Mesarošem i Laslom Sijem, poslovnim ljudima koji su smatrani bliskim prethodnoj Orbanovoj vlasti.
MKIF odbacuje tvrdnje da ne snosi odgovarajući poslovni rizik. Kompanija je ranije isticala da postojeći ugovor omogućava dugoročno održavanje i razvoj mreže auto-puteva, a nakon odluke nove vlade saopštila je da očekuje zvanično pisano obaveštenje. Konačan stav najavila je tek nakon što se upozna sa njegovim sadržajem.
Fides, stranka bivšeg premijera Viktora Orbana, odbacuje optužbe nove vlasti i njene poteze predstavlja kao politički obračun sa prethodnom administracijom. Predstavnici Fidesa ukazuju i na to da su pojedini sadašnji državni funkcioneri, u vreme kada je sporni aranžman zaključivan, obavljali funkcije u strukturama povezanim sa saobraćajem i državnim kompanijama.
Nova vlast istovremeno se našla u centru pažnje zbog potpuno drugačijeg spora – dva lipicanera poslata britanskom kralju Čarlsu Trećem. Ministarstvo poljoprivrede priznalo je da je u jednom dopisu britanskoj strani neprecizno formulisalo zahtev koji je mogao biti protumačen kao traženje da konji budu vraćeni.
Budimpešta je potom razjasnila da ne namerava da ih vraća u Mađarsku i da će životinje ostati u britanskim kraljevskim štalama.
