U vazdušnom ratu nad Ukrajinom pojavila se nova generacija bespilotnih letelica koja ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani ostavlja znatno manje vremena za reakciju.
Rusija sve intenzivnije koristi mlazne udarne dronove, dok Kijev pokušava da prilagodi postojeće presretače ciljevima čije se karakteristike približavaju malim krstarećim raketama.
U središtu pažnje su Geran-4 i Geran-5. Njihova ključna prednost u odnosu na starije modele sa klipnim motorima i propelerima jeste znatno veća brzina, zbog čega deo ukrajinskih dronova-presretača više nema dovoljnu brzinsku prednost potrebnu da bi sustigao cilj i zauzeo položaj za napad.
Podaci da novi ruski dronovi lete brzinom većom od 300 kilometara na sat jesu tačni, ali ne prikazuju njihove maksimalne mogućnosti. Provera dostupnih podataka pokazuje da se za Geran-4 navode različite brzine u zavisnosti od toga da li je reč o krstarećoj, manevarskoj ili maksimalnoj brzini.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba je u maju objavila da konstrukcija Gerana-4 omogućava aktivno manevrisanje pri 300 do 400 kilometara na sat, dok maksimalna brzina može da dostigne oko 500 kilometara na sat. Dron može da leti na visini do 5.000 metara, a nova konstrukcija dobila je poboljšanu aerodinamiku, ojačan trup i snažniji turbomlazni motor.
Za Geran-5 pojavljuju se još veće vrednosti. Ukrajinski vojni izvori tokom 2026. navodili su približno 450 do 600 kilometara na sat, dok su pojedini ukrajinski stručnjaci govorili o rasponu od približno 500 do 700 kilometara na sat.
Zbog toga tvrdnja da Geran-4 i Geran-5 jednostavno lete „preko 300 kilometara na sat“ ne sadrži činjeničnu grešku, ali prikriva veliku razliku između novih modela i starijih Gerana.
Stariji dronovi sa propelerima uglavnom se kreću približno 185 do 250 kilometara na sat. Povećanje brzine menja čitavu računicu presretanja: protivnički dron-presretač mora ne samo da bude dovoljno brz već i da dobije podatke o cilju, poleti, približi mu se odgovarajućom putanjom i izvrši presretanje pre nego što udarni dron prođe kroz njegovu zonu dejstva.
Poseban problem predstavlja Geran-5, koji se konstrukcijski udaljava od klasičnog izgleda Šaheda i sve više podseća na malu krstareću raketu. Veća brzina i visina leta sužavaju izbor jeftinih sredstava kojima takvi ciljevi mogu pouzdano da budu uništeni.
To, međutim, ne znači da je ukrajinski sistem PVO „okončan“ ili da novi dronovi uopšte ne mogu biti oboreni. Ukrajinske snage su već saopštavale da su presretale Geran-4 i Geran-5, ali je problem u tome što su sredstva sposobna za takva presretanja ograničenija i često skuplja od presretača koji se koriste protiv sporijih Šaheda.
Ukrajinski stručnjak za radio-tehnologije Sergej „Fleš“ Beskrestnov, savetnik ukrajinskog ministra odbrane, ranije je izjavio da zemlja već razvija i koristi presretače namenjene upravo Geranu-3, Geranu-4 i Geranu-5. Istovremeno je ocenio da brzina Gerana-4 može biti između 300 i 500 kilometara na sat, dok je za Geran-5 govorio o približno 500 do 700 kilometara na sat.
Problem je utoliko veći što povećanje brzine nije jedina promena. Novi modeli koriste turbomlazne motore, a Geran-4 ima ojačanu konstrukciju sposobnu da podnese veća opterećenja tokom manevara. Time se smanjuje mogućnost da se protiv njih jednostavno primene ista sredstva i taktike koje su prethodno razvijene za sporije ruske udarne dronove.
Ukrajinski komesar za sankcije Vladislav Vlasjuk još u julu ukazao je na zavisnost zemlje od zapadnih protivvazdušnih raketa za borbu protiv brzih ciljeva. Ukrajinska industrija tada nije imala dovoljno domaćih dronova-presretača sposobnih da pouzdano rešavaju problem nove generacije mlaznih bespilotnih letelica.
To stvara i ekonomsku teškoću. Ako se relativno jeftin mlazni dron mora obarati znatno skupljom protivvazdušnom raketom, Rusija može pokušati da velikim brojem takvih ciljeva istovremeno iscrpljuje zalihe ukrajinske PVO. Upravo zato se razvoj brzih, ali dovoljno jeftinih dronova-presretača pretvara u jednu od važnijih tehnoloških trka ovog sukoba.
Geran-4 i Geran-5 zato ne predstavljaju kraj ukrajinske protivvazdušne odbrane, ali menjaju uslove pod kojima ona mora da deluje. Najvažnija korekcija prvobitnog podatka odnosi se upravo na brzinu: 300 kilometara na sat predstavlja donji deo operativnog raspona za neke od ovih sistema, dok Geran-4 može dostići oko 500, a za Geran-5 ukrajinski izvori navode približno 600, pa u pojedinim procenama i do 700 kilometara na sat.
