Novi paket američkih sankcija Rusiji izazvao je oštru reakciju Pekinga i otvorio još jednu tačku spora između dve najveće svetske ekonomije. U središtu sukoba više nisu samo ruske kompanije i finansijske institucije, već i države koje nastavljaju da kupuju ruske energente.
Peking je poručio Vašingtonu da se ne meša u legitimnu ekonomsku i trgovinsku saradnju Kine sa Rusijom i drugim državama. Predstavnik kineske ambasade u Vašingtonu Liu Čang izjavio je da se Kina protivi ekstrateritorijalnoj primeni nacionalnog zakonodavstva, kao i jednostranim sankcijama koje nisu zasnovane na međunarodnom pravu niti ih je odobrio Savet bezbednosti UN.
Kineske vlasti smatraju da njihova trgovina sa trećim zemljama ne može da bude predmet američkog pritiska. Peking je i ranije upozoravao da će preduzeti mere radi zaštite svojih kompanija i ekonomskih interesa ukoliko Vašington pokuša da američke sankcije primenjuje izvan teritorije SAD.
Nova konfrontacija usledila je zbog zakona „Lindzi O. Grejem o sankcionisanju Rusije i Irana 2026”, kojim se znatno proširuju instrumenti ekonomskog pritiska kojima raspolaže Bela kuća.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon 16. septembra sa 262 glasa „za” i 159 „protiv”, nakon što je meru prethodno podržao Senat. Zakon je potom upućen američkom predsedniku Donaldu Trampu na potpis.
Dan ranije, Predstavnički dom usvojio je proceduralnu rezoluciju rezultatom 214 prema 211, čime je omogućeno razmatranje senatske verzije zakona.
Najvažniji deo novih ovlašćenja odnosi se na države koje nastavljaju da kupuju rusku naftu ili prirodni gas. Predsedniku SAD omogućava se uvođenje carina do 100 odsto na robu koja dolazi iz tih zemalja, što potencijalno direktno pogađa neke od najvećih kupaca ruskih energenata.
Među državama koje se nalaze u središtu tog pitanja posebno se izdvajaju Kina i Indija. Upravo su sekundarne carine izazvale ozbiljna sporenja i unutar američkog Kongresa, jer su protivnici takvog rešenja upozoravali da se predsedniku daju izuzetno široka ovlašćenja u oblasti trgovinske politike.
Zakon se, međutim, ne završava pritiskom na kupce ruske nafte i gasa. Predviđene su i dodatne sankcije protiv ruskih zvaničnika, finansijskih institucija i takozvane „flote u senci”, za koju Vašington tvrdi da se koristi za zaobilaženje postojećih ograničenja.
Američka strategija zasniva se na pokušaju da se pritiskom na države koje kupuju ruske energente smanje prihodi Moskve. Time sankciona politika dobija znatno širi domet, jer posledice više ne bi bile ograničene na Rusiju već bi mogle da obuhvate trgovinske odnose SAD sa velikim ekonomijama koje odbijaju da prekinu energetsku saradnju sa Moskvom.
Peking upravo takav pristup vidi kao nedozvoljeno širenje američkog zakonodavstva na odnose između suverenih država. Ako Vašington primeni sekundarne carine protiv kineske robe zbog kupovine ruskih energenata, postojeći spor oko sankcija mogao bi da preraste u novi veliki ekonomski sukob SAD i Kine.
Kremlj je istovremeno ocenio da bi novi američki paket sankcija mogao dodatno da oteža napore za postizanje mirovnog sporazuma o Ukrajini. Moskva je nove poteze Vašingtona opisala kao još jedan paket „neprijateljskih mera” usmerenih protiv Rusije.
