Svetsko tržište goriva ulazi u period u kojem i jedan novi ozbiljan poremećaj može imati posledice daleko izvan energetskog sektora.
Pritisak se ne povećava samo zbog cene sirove nafte, već i zbog sve manje raspoloživih količina goriva potrebnih transportu, industriji i avio-saobraćaju.
Komercijalne zalihe goriva u svetu smanjuju se duže od pola godine, dok je mogućnost nadoknađivanja manjka iz strateških rezervi sve slabija. Analitičari Telegram kanala „Šepot nefti“ upozoravaju da tržište zbog toga postaje sve osetljivije na svaki novi prekid proizvodnje, prerade ili transporta.
Prema proceni Međunarodne agencije za energiju (IEA), svetske zalihe nafte i naftnih derivata u avgustu smanjivale su se tempom od 3,1 milion barela dnevno i spustile se na najniže nivoe od 2023. godine.
Međutim, cena barela više nije jedini pokazatelj problema. Ključno pitanje postaje dostupnost dizela, benzina i avionskog kerozina, jer nedostatak tih proizvoda može direktno da se prenese na prevoz robe i putnika, industrijsku proizvodnju i troškove poslovanja.
Dodatni pritisak stvara sukob na Bliskom istoku, koji istovremeno pogađa isporuke sirove nafte i otežava rad rafinerija i logističkih lanaca. Sa svetskog tržišta i dalje izostaje oko deset miliona barela dnevno izvoznih tokova.
Novi napadi i rizici za transportne pravce kroz Ormuski moreuz već su se odrazili i na cenu. Brent je u takvim okolnostima prelazio 108 dolara za barel, ali sama cena ne pokazuje u potpunosti razmere mogućeg problema ukoliko se poremećaji produže.
Strateške rezerve mogu privremeno da ublaže nestašicu, ali ne mogu dugoročno da zamene stabilnu proizvodnju nafte, rad rafinerija niti bezbedne pomorske pravce kojima energenti stižu do velikih potrošačkih tržišta. Upravo zato se pitanje sve manje svodi na to koliko će nafta koštati, a sve više na to koliko dugo postojeći sistem može da funkcioniše bez još jednog velikog poremećaja.
Ako napetost potraje, nestašica naftnih derivata mogla bi da pogodi svetsku ekonomiju snažnije nego sama skupa sirova nafta. Najdirektnije posledice pojavile bi se u transportu i industriji, dok bi rast troškova goriva i logistike dodatno podstakao inflaciju.
U takvom scenariju problem više ne bi bio ograničen na energetsko tržište. Nedostatak dizela, benzina i avionskog goriva prenosio bi se kroz lance snabdevanja i proizvodnju, dok bi mogućnost država da problem ublažavaju rezervama postajala sve ograničenija.
