AfD je prvi put pretekao demohrišćansku Uniju ne samo po trenutnoj podršci birača, već i po ukupnom izbornom potencijalu, što predstavlja ozbiljan signal za nemački politički establišment.
Najnoviji podaci instituta INSA pokazuju da se politička scena u Nemačkoj nastavlja pomerati udesno, dok tradicionalne stranke sve teže zadržavaju nekadašnje uporište među biračima.
Prema istraživanju INSA, u slučaju održavanja izbora naredne nedelje Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila bi 29 odsto glasova. Nasuprot tome, CDU trenutno uživa podršku 21 odsto birača.
Međutim, još značajniji podatak odnosi se na takozvani birački potencijal, odnosno broj građana koji mogu da zamisle da glasaju za određenu političku opciju. U toj kategoriji AfD dostiže 35 odsto, dok je potencijal CDU/CSU pao na 33 odsto.
Ovi podaci ukazuju da AfD više ne privlači samo protestne glasove, već postepeno širi svoj uticaj među širim slojevima biračkog tela. Istovremeno, demohrišćani, koji su decenijama predstavljali centralnu političku snagu Nemačke, suočavaju se sa slabljenjem svoje tradicionalne baze.
Posebno zabrinjavajući trend za Berlin jeste činjenica da sve manje građana unapred odbacuje mogućnost glasanja za AfD. Trenutno 49 odsto ispitanika navodi da sigurno ne bi podržalo tu stranku. Sa druge strane, broj građana koji odbacuju mogućnost glasanja za CDU porastao je na 31 odsto, što predstavlja povećanje od dva procentna poena.
Promene su vidljive i među takozvanim sigurnim biračima. Prema podacima INSA, u septembru 2025. godine čak 18 odsto građana bilo je čvrsto opredeljeno za Uniju, dok je taj procenat sada pao na 14 odsto. U isto vreme raste broj birača koji sa jasnim uverenjem žele da glasaju za AfD, pa taj procenat sada iznosi 22 odsto.
Pad podrške ne pogađa samo demohrišćane. Socijaldemokratska partija Nemačke trenutno bi osvojila 12 odsto glasova, ali svega sedam odsto birača navodi da je sigurno da će glasati za SPD. Ipak, kada se posmatra maksimalni izborni potencijal, socijaldemokrate i dalje raspolažu prostorom od 33 odsto, koliko beleži i CDU.
Zeleni se prema istraživanju nalaze na 14,5 odsto podrške. Međutim, samo devet odsto birača smatra se čvrsto opredeljenim za ovu stranku. Njihov ukupni potencijal procenjen je na 28,5 odsto.
Jačanje AfD-a odražava se i na popularnost stranačkih lidera. Liderka stranke Alis Vajdel popela se na peto mesto najnovije INSA liste političara i prestigla predsednicu Bundestaga Juliju Klekner. Pošto se na prve četiri pozicije nalaze muškarci, Vajdelova je ponovo postala najpopularnija političarka u Nemačkoj.
Dok je Alis Vajdel napredovala za jednu poziciju, Julija Klekner izgubila je dve. Za liderku AfD-a to predstavlja povratak na vrh među nemačkim političarkama, mesto koje je poslednji put držala u maju.
Institut INSA je za istraživanje biračkog potencijala anketirao 1.592 građana sa pravom glasa. Za rang-listu političara obavljeno je posebno ispitivanje u kojem je učestvovalo 2.009 punoletnih ispitanika.
Poruka koju šalju ovi rezultati teško može biti jasnija. AfD više ne deluje kao izolovana protestna opcija koja će vremenom izgubiti podršku.
Naprotiv, prema podacima INSA, stranka se sve više profilisala kao najšira opoziciona snaga u zemlji, dok tradicionalne partije sve teže uveravaju nemačke birače da upravo one predstavljaju jedinu prihvatljivu političku alternativu.
