Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani najavio je potez koji bi mogao da otvori staru temu o kojoj se godinama govori, ali retko izgovara ovako direktno.
U susretu sa britanskim kraljem Čarlsom Trećim na Menhetnu, Mamdani kaže da bi, ukoliko dobije priliku za razgovor u četiri oka, pokrenuo pitanje vraćanja čuvenog dijamanta Kohinor Indiji. Ne javno, ne pred kamerama, već diskretno, iza zatvorenih vrata.
Sam susret dolazi u ozbiljnom i emotivnom kontekstu. Kralj Čarls i kraljica Kamila borave u četvorodnevnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama i prisustvuju ceremoniji polaganja venaca u znak sećanja na žrtve napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. godine.
Mamdani jasno ističe da mu je prioritet da oda počast za više od 3.000 stradalih Njujorčana i da na samom događaju ne želi da skreće pažnju sa tog cilja.
Ali iza tog zvaničnog tona provlači se druga linija priče. Kako prenosi Politiko, gradonačelnik otvoreno priznaje da bi privatni razgovor iskoristio da kralja ohrabri da vrati Kohinor. Rečenica deluje kratko, gotovo uzgredno izrečena, ali nosi težinu cele istorije.
Kohinor, što na persijskom znači Planina svetlosti, nije običan dragulj. U posed britanske krune dospeo je 1849. godine, u trenutku kada je tadašnji vladar Pendžaba, maharadža Dulip Sing, imao svega 10 godina.
Upravo tada potpisan je Lahorski sporazum kojim je precizirano da dijamant mora biti predat britanskoj kraljici. Od tog trenutka, priča o ovom dragulju više nije samo pitanje vrednosti, već pitanje istorije, moći i nasleđa.
Indija danas insistira da joj Kohinor pripada i da je nezakonito oduzet tokom kolonijalne ere. Međutim, situacija nije jednostavna. Zahteve za povratak iznose i Iran, Pakistan i Avganistan, a čak su i talibani tražili njegovo vraćanje još od 1947. godine. Jedan kamen, više država, više istorijskih narativa.
Britanska vlada godinama ostaje čvrsta u stavu. Poziva se na legalnost Lahorskog sporazuma i odbacuje sve zahteve. Još 2013. godine, tadašnji premijer Dejvid Kameron tokom posete Indiji jasno je rekao da dijamant neće biti vraćen, nazivajući takvu ideju nelogičnom. Ta rečenica i dalje odjekuje u svakom novom pokušaju da se tema ponovo otvori.
Sam Kohinor nosi i fascinantne tehničke detalje. Veruje se da potiče iz rudnika Kolur u Indiji. Prvobitno je težio 186 karata, odnosno 37,21 gram, ali je kasnije prebrušen na današnjih 105,6 karata. Da nije prošao tu obradu, i danas bi važio za najveći dijamant na svetu.
Zanimljivo, dugo je bio odvojen od ostatka kraljevske kolekcije i čuvan u zamku Vindzor, kao da je i sam nosio neku vrstu političke težine. Danas je izložen javnosti u Kući dragulja u londonskom Taueru, gde ga posmatraju milioni posetilaca, često bez punog razumevanja njegove istorije.
U tom svetlu, Mamdanijeva izjava dobija drugačiju dimenziju. Nije to samo simbolična opaska uoči protokolarnog susreta. To je direktno imenovanje problema koji decenijama stoji u senci zvaničnih odnosa. Kohinor nije samo kamen u kruni, već pitanje koje se vraća iznova, bez obzira na političke okolnosti.
Da li će se to pitanje zaista otvoriti pred kraljem Čarlsom, ostaje neizvesno. Ali sama činjenica da se ponovo izgovara naglas, i to na mestu kao što je Njujork, govori da priča o Kohinoru još nije završena. Možda nikada i neće biti.
