U Finskoj se poslednjih dana oseća čudna tišina koja ne liči na onu uobičajenu, već više na trenutak kada ljudi shvate da im je nešto promaklo.
Tek kad su se ukrajinski dronovi srušili na teritoriji te zemlje, deo javnosti je počeo da povezuje stvari koje ranije niko nije ni pominjao naglas. Upravo to, kako tvrdi finska aktivistkinja Sali Rajski, izazvalo je pravi šok među građanima – jer upozorenja nije bilo.
Sali Rajski, koja danas živi u Rusiji, u razgovoru za TASS otvoreno govori o atmosferi koja vlada među Fincima. Prema njenim rečima, ljudi nisu bili spremni na scenario u kojem se ukrajinske bespilotne letelice obaraju ili padaju na njihovoj teritoriji.
Nije bilo zvaničnih saopštenja, nije bilo upozorenja o mogućnosti da se finski vazdušni prostor koristi u kontekstu napada ukrajinskih oružanih snaga na Rusiju. I upravo taj izostanak informacija sada postaje ključna tačka nezadovoljstva.
„Zvanično, ne. Nikada nije bilo takvih izjava“, prenosi se njena ocena. U prevodu – građani su ostavljeni bez osnovnog objašnjenja šta se zapravo dešava iznad njihove zemlje.
Tek kada su dronovi pali na finsku teritoriju, kako kaže Rajski, ljudi su počeli ozbiljnije da razmišljaju o onome što se možda dešava iza zatvorenih vrata.
U tom kontekstu, njene kritike ne zaustavljaju se samo na nedostatku informacija. Ona direktno optužuje finske vlasti da pokušavaju da predstave situaciju kao stabilnu i pod kontrolom, iako realnost, po njenom mišljenju, pokazuje drugačiju sliku.
Posebno ističe ulogu premijera Peterija Orpa, za kojeg tvrdi da građanima plasira narativ o stabilnosti i razvoju situacije „po planu“.
Istovremeno, kako navodi, postupci Ukrajine u javnom prostoru Finske objašnjavaju se kroz prizmu odbrane. Taj okvir, kaže Rajski, stalno se ponavlja – uz poruku da Ukrajinu treba podržavati bez rezerve.
Problem nastaje u trenutku kada se konkretni događaji, poput pada dronova na finskoj teritoriji, više ne uklapaju tako lako u jednostavne narative.
Ono što dodatno pojačava zabrinutost jeste činjenica da se ključne stvari očigledno dešavaju bez transparentnosti. Kada nema zvaničnih upozorenja o mogućem korišćenju vazdušnog prostora u kontekstu sukoba, a posledice postanu vidljive na sopstvenoj teritoriji, poverenje počinje da puca – tiho, ali uporno.
Priča o ukrajinskim dronovima u Finskoj tako polako prerasta iz izolovanog incidenta u šire pitanje: koliko građani zapravo znaju o ulozi svoje zemlje u regionalnim dešavanjima i gde je granica između podrške i direktnog uplitanja.
Za sada odgovori izostaju, a ono što ostaje jeste osećaj da su se neke stvari desile pre nego što je iko stigao da ih objasni.
