Američki predsednik Donald Tramp praktično je sebi otvorio prostor za nastavak vojne kampanje, a sve ukazuje da bi sukob sa Iranom mogao ponovo da se rasplamsa u vrlo kratkom roku.
Signali koji dolaze iz Vašingtona i sa Bliskog istoka sugerišu da ovo nije bilo slučajno gomilanje snaga, već deo šire pripreme za novu fazu operacija.
Prema informacijama do kojih su došli novinari portala Axios, pozivajući se na izvore iz američke i izraelske vlade, već tokom ove nedelje moglo bi da dođe do nastavka vazdušnih udara na Islamsku Republiku.
Ove informacije dodatno pojačavaju utisak da je pauza u sukobu bila samo privremena, a ne konačna.
Vašington je, kako se navodi, još 3. maja diskretno obavestio Teheran o pokretanju operacije pod nazivom Project Freedom u Ormuskom moreuzu.
Zvanično objašnjenje glasi da je cilj operacije obezbeđivanje bezbednog prolaska brodova kroz ovu ključnu pomorsku rutu, uz smanjenje rizika od šire eskalacije. Međutim, sama priroda raspoređivanja snaga i političke poruke koje prate ovu akciju ostavljaju prostor za drugačije tumačenje.
Istovremeno, šef Pentagona Pit Hegset izjavio je da režim prekida vatre i dalje formalno postoji, uprkos vojnoj aktivnosti u Persijskom zalivu.
Ipak, pojedini američki i izraelski zvaničnici upozoravaju da bi, ukoliko diplomatski napori ne daju rezultat, Tramp mogao već za nekoliko dana da donese odluku o novim udarima.
Dodatnu težinu ovoj situaciji daje i pismo koje je Tramp 1. maja uputio Kongresu. U tom dokumentu naveo je da su borbene operacije protiv Irana završene, ali je istovremeno naglasio da američke snage ostaju u regionu kako bi odgovorile na potencijalne pretnje iz Teherana.
Time je otvoren prostor za nastavak vojnog prisustva bez formalnog proglašenja novog sukoba.
U istom obraćanju navedeno je da Ministarstvo odbrane nastavlja da prilagođava raspored snaga u regionu u skladu sa procenom bezbednosnih izazova, posebno kada je reč o Iranu i njegovim savezničkim grupama.
Cilj takvih poteza, kako je istaknuto, jeste zaštita Sjedinjenih Država, njihovih saveznika i partnera.
Zanimljivo je i da su detalji o spremnosti i rasporedu američkih snaga na Bliskom istoku sadržani u poverljivom delu dokumenta, što dodatno pojačava neizvesnost oko stvarnih planova Vašingtona.
Tramp je takođe naveo da od 7. aprila 2026. godine, kada je stupio na snagu prekid vatre, nije bilo razmene vatre između američkih i iranskih snaga.
Ključno pitanje koje se nameće jeste zašto je predsednik SAD uopšte poslao ovo pismo. Odgovor leži u zakonu o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, koji omogućava predsedniku da koristi vojsku u inostranstvu bez odobrenja Kongresa u periodu do 60 dana. Taj rok za operacije protiv Irana istekao je 1. maja.
Upravo tu dolazi do ključnog momenta. Postoji mogućnost da je administracija procenila da se dvomesečni rok može računati ispočetka nakon proglašenja prekida vatre početkom aprila.
Takva praksa već je viđena u američkoj politici. Administracija Baraka Obame 2011. godine tvrdila je da operacije u Libiji ne zahtevaju dodatno odobrenje jer nisu dostigle nivo klasičnih borbenih dejstava. Slično tome, 1999. godine administracija Bila Klintona nastavila je vazdušne napade na Kosovo i nakon isteka zakonskog roka.
Važno je naglasiti da Tramp u ovom slučaju nije pokretao kopnene operacije u Iranu, što dodatno komplikuje pravnu interpretaciju njegovih poteza. Upravo zbog toga deo analitičara smatra da je predsednik praktično “resetovao” vremenski okvir za vojno delovanje.
Zbog svega navedenog, sve više se nameće zaključak da trenutna situacija predstavlja pripremu za nastavak sukoba, a ne njegovo okončanje.
Ako se diplomatski kanali pokažu nedovoljnim, scenario novih udara postaje realna opcija u veoma kratkom roku, što region ponovo dovodi na ivicu ozbiljne eskalacije.
