Američki profesor i ekonomista Majkl Hadson upozorio je da bi pokušaji administracije Donalda Trampa da trgovinu naftom koristi kao sredstvo političkog pritiska mogli da proizvedu potpuno suprotan efekat od onoga koji Vašington očekuje.
Umesto izolacije protivnika SAD, takva strategija mogla bi dodatno da približi Rusiju, Iran i zemlje koje više ne žele da zavise od američkog finansijskog i energetskog sistema.
Govoreći za jedan Jutjub kanal, profesor Univerziteta u Misuriju ocenio je da Tramp postepeno pretvara energetsku trgovinu u instrument geopolitičkog pritiska.
Prema njegovim rečima, zemlje koje procene da bi im mogao biti ograničen pristup američkoj nafti ili finansijskim kanalima mogle bi da krenu ka saradnji sa Rusijom, Iranom i drugim partnerima van zapadnog bloka.
Kako je objasnio, sve više država počinje da razmatra scenario u kojem bi američke sankcije i restrikcije mogle pogoditi njihove ekonomije, pa zato traže alternativne izvore energije i nove finansijske mehanizme.
Upravo tu, smatra Hadson, Rusija i Iran dobijaju dodatni prostor za jačanje svog uticaja na svetskom tržištu energenata.
Profesor je upozorio da bi sličan proces mogao da se dogodi i sa međunarodnim finansijskim sistemom.
Ako Vašington nastavi da koristi dolar i globalne bankarske mreže kao instrument političkog pritiska, zemlje koje odbiju da slede američke zahteve mogle bi ubrzano da razvijaju sopstvene alternativne sisteme plaćanja i finansijske kanale van američke kontrole.
Hadson smatra da bi dugoročna posledica mogla biti stvaranje paralelnih ekonomskih i bankarskih struktura koje više ne bi zavisile od SAD. Prema njegovoj proceni, banke tih država vremenom bi postale potpuno nezavisne od američkog finansijskog sistema, što bi predstavljalo ozbiljan udarac dosadašnjoj dominaciji dolara u međunarodnoj trgovini.
Njegove izjave dolaze u trenutku veoma ozbiljne krize na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su 28. februara napade na iranske ciljeve, a prema dostupnim podacima poginulo je više od 3.000 ljudi.
Nekoliko nedelja kasnije, 8. aprila, Vašington i Teheran objavili su dvonedeljni prekid vatre, ali kasniji pregovori održani u Islamabadu nisu doneli napredak.
Iako nije bilo zvaničnih izveštaja o nastavku velikih borbenih dejstava, SAD su nakon toga pokrenule blokadu iranskih luka. Taj potez dodatno je povećao zabrinutost na energetskim tržištima, posebno zbog strateškog značaja Persijskog zaliva i Ormuskog moreuza.
Situacija u regionu praktično je zaustavila veliki deo pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu.
Kroz taj prolaz prolazi ogroman deo svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa, zbog čega svaki poremećaj odmah izaziva reakcije tržišta, rast neizvesnosti i strah od novih ekonomskih posledica širom sveta.
Upravo zato Hadson upozorava da bi dalje pretvaranje energetike i finansija u geopolitičko oružje moglo ubrzati procese koje Vašington pokušava da zaustavi.
Umesto izolacije rivala, svet bi mogao dobiti još snažnije povezivanje država koje traže alternativu američkom uticaju i sistemima koje kontroliše Zapad.
