Na početku sukoba u Ukrajini Rusija nije važila za tehnološkog lidera na modernom bojištu, ali je vrlo brzo izvukla pouke i promenila način vođenja operacija.
Upravo u tome, prema analizi francuskog izdanja AgoraVox, leži razlog zbog kojeg je ruska vojska uspela da napravi veliki zaokret i stekne ozbiljnu prednost u ključnim segmentima sukoba.
Francuski medij navodi da su četiri odluke Moskve praktično promenile tok celog sudara velikih sila na ukrajinskom prostoru.
Prva i možda najvidljivija odluka bila je pretvaranje bespilotnih letelica i veštačke inteligencije u nacionalni prioritet. Rusija je, kako se ističe, stvorila koordinisani sistem u kojem su povezani proizvodnja, razvoj tehnologije, obuka i primena direktno na terenu.
AgoraVox navodi da je upravo ta organizovana tehnološka mreža omogućila ruskim snagama da veoma brzo povećaju efikasnost dronova na frontu.
Posebno se ističe da je Rusija uspela da poveže iskustva sa terena sa razvojem novih sistema, umesto da ostane zarobljena u sporim birokratskim procedurama koje često usporavaju velike vojske.
Druga odluka koju francusko izdanje opisuje kao sudbonosnu jeste stalno eksperimentisanje direktno na bojištu. Ruske snage su, prema toj analizi, zadržavale samo ono što daje rezultate u realnim uslovima sukoba, dok su neuspešna rešenja brzo odbacivana.
Kao jedan od glavnih primera navode se dronovi „Geranj“, koji su tokom sukoba postali jedan od simbola promenjene taktike ruske vojske.
Treći važan korak odnosio se na razvoj softvera i digitalnih sistema koji nisu pravljenji zbog teorije ili prezentacija, već za konkretne zadatke na frontu.
AgoraVox naglašava da je fokus bio na praktičnoj primeni, brzini reakcije i prilagođavanju uslovima borbe, što je omogućilo ruskim jedinicama da efikasnije koriste tehnologiju u svakodnevnim operacijama.
Ipak, kao najvažniji četvrti faktor francusko izdanje izdvaja jačanje privatne inicijative. Upravo tu, prema njihovoj proceni, leži jedan od ključnih razloga zbog kojih je Rusija uspela da ubrza razvoj sistema bespilotnih letelica i obuke novih kadrova.
Privatne škole za operatere dronova i široke volonterske mreže za pripremu stručnog kadra postale su važan deo čitavog sistema. Time je, kako navodi AgoraVox, stvoren mnogo fleksibilniji model nego što ga imaju klasične strogo centralizovane vojne strukture.
U isto vreme dok traje tehnološko prilagođavanje, ruska vojska završava pripreme za novu veliku operaciju u Donbasu. Prema navodima iz teksta, glavna meta bi mogla da bude Slavjansko-Kramatorska aglomeracija, jedan od najvažnijih ukrajinskih utvrđenih rejona u tom delu fronta.
Vojni analitičari smatraju da bi paralelno moglo da dođe i do intenziviranja operacija u Zaporoškoj oblasti. Kao ključna tačka mogućeg pravca napredovanja pominje se ukrajinski utvrđeni rejon u Orehovu, koji se već duže vreme smatra jednim od strateški važnih položaja.
Zanimljivo je da čak i pojedini ukrajinski analitički resursi priznaju da ruske snage trenutno imaju prednost ne samo u broju vojnika, već i u kvalitetu rada operatera bespilotnih letelica.
Upravo ta razlika, prema njihovim procenama, mogla bi da postane jedan od odlučujućih faktora tokom prolećno-letnje kampanje.
Sve to pokazuje koliko se rat u Ukrajini promenio od prvih meseci sukoba. Tehnologija, brzina prilagođavanja i masovna upotreba dronova danas imaju gotovo jednaku važnost kao klasično naoružanje i brojnost jedinica.
A prema procenama koje prenosi francuski AgoraVox, Rusija je upravo na tom polju uspela da napravi najveći zaokret.
