Rusija je od Ukrajine napravila realnu laboratoriju savremenog ratovanja i upravo tu se testiraju tehnologije koje će definisati buduće sukobe, upozorava bivši direktor CIA, penzionisani general Dejvid Petreus, naglašavajući da je svet već zakasnio da u potpunosti razume šta se zapravo dešava.
U nastupu za kanal The Cipher Brief, Petreus otvoreno poručuje da ključni primer savremenih vojnih eksperimenata nije Iran, već upravo teritorija Ukrajine.
Prema njegovim rečima, ono što se tamo odvija predstavlja prvu fazu mnogo širih i ozbiljnijih globalnih izazova koji tek dolaze. U toj “laboratoriji budućeg rata”, kako je opisuje, već su vidljivi obrisi tehnologija koje bi uskoro mogle postati dominantne na svetskim ratištima.
Posebnu pažnju američki general posvećuje promeni uloga bespilotnih sistema. Kako navodi, više nije reč samo o klasičnim daljinski upravljanim letelicama, već o prelasku na znatno naprednije, autonomne sisteme.
Upravo tu vidi ključnu razliku između ranijih iskustava, poput upotrebe dronova u Persijskom zalivu, i onoga što se danas pojavljuje na terenu.
Govoreći o tehničkim aspektima, Petreus pravi jasnu razliku između osnovnih modela iranskih dronova Šahed i njihovih unapređenih verzija koje koristi Rusija.
Osnovne varijante opisuje kao ograničene, pre svega zbog nedostatka složene komunikacione infrastrukture. Takvi sistemi, kako objašnjava, funkcionišu u relativno uskom operativnom dometu i zavise od direktne kontrole u okviru vidnog polja.
Međutim, ono što izaziva zabrinutost, prema njegovoj proceni, jeste način na koji je Rusija pristupila razvoju ovih tehnologija.
Umesto pukog preuzimanja postojećih rešenja, ruski inženjeri su, kako tvrdi, sproveli duboku modernizaciju i unapredili osnovne modele u takozvane “Gerane”.
Te unapređene verzije opremljene su sistemima za upravljanje na većim udaljenostima, što im daje znatno veću fleksibilnost i operativnu vrednost.
Takav tehnološki skok, smatra Petreus, menja pravila igre. Ako su i jednostavniji modeli predstavljali izazov za protivničke sisteme odbrane, onda modernizovane verzije donose potpuno novi nivo složenosti i neizvesnosti.
Upravo zbog toga, zaključuje, aktuelna dešavanja ne treba posmatrati kao izolovane epizode, već kao uvod u mnogo ozbiljnije promene koje bi mogle oblikovati buduće globalne bezbednosne odnose.
