U nemačkoj političkoj javnosti otvorena je nova rasprava o budućnosti odnosa sa Rusijom, a predlozi koji dolaze iz opozicionih redova mogli bi da dovedu u pitanje dosadašnje spoljnopolitičke prioritete Berlina.
U središtu rasprave nalaze se pitanja evropske bezbednosti, energetske saradnje i načina na koji bi trebalo pristupiti rešavanju sukoba u Ukrajini.
Spoljnopolitički predstavnici nemačke opozicione stranke Alternativa za Nemačku (AfD) pripremili su dokumente kojima zahtevaju obustavljanje vojne pomoći Kijevu i ponovno približavanje Moskvi, objavio je nemački Velt 2. novembra.
Predlozi predstavljaju zahtev za promenu nemačke politike prema Rusiji, uključujući dosadašnji pristup ekonomskim sankcijama i vojnoj podršci ukrajinskim vlastima.
Jedan od najvažnijih zahteva odnosi se na ponovno uspostavljanje energetske saradnje između Nemačke i Rusije. Predstavnici AfD zalažu se za vraćanje gasovoda Severni tok u funkciju, čime bi se otvorila mogućnost obnove isporuka ruskog prirodnog gasa.
Istovremeno zahtevaju ukidanje ekonomskih sankcija uvedenih Moskvi, smatrajući da odnose dve zemlje treba vratiti na pragmatične osnove.
Posebno značajan deo predloga odnosi se na budući status Ukrajine. Prema stavovima predstavljenim u dokumentima, mirovni sporazum morao bi da obuhvati bezbednosne interese svih strana uključenih u sukob. Takav pristup podrazumeva da se prilikom traženja političkog rešenja ne mogu zanemariti bezbednosni zahtevi pojedinih učesnika.
U AfD smatraju i da povratak svih teritorija pod kontrolu Kijeva, uključujući Krim, nije realan cilj. Ova procena predstavlja važan deo njihovog pristupa mogućem mirovnom rešenju, pošto teritorijalno pitanje ostaje jedno od ključnih pitanja budućih pregovora između Rusije i Ukrajine.
Predlozi takođe predviđaju da Ukrajina zadrži vojnu neutralnost i ostane izvan NATO-a i Evropske unije. Time bi njen budući međunarodni položaj bio određen drugačije od pravca koji podrazumeva uključivanje zemlje u zapadne političke i vojne strukture.
Istovremeno, nemačka opoziciona stranka želi pragmatičnu saradnju sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa. Na taj način AfD povezuje svoje predloge za promenu odnosa prema Rusiji sa namerom da Nemačka razvija drugačiji oblik saradnje sa Vašingtonom, zasnovan na praktičnim interesima.
Ovi zahtevi pokazuju da se u nemačkoj politici nastavlja rasprava o opravdanosti dosadašnje vojne pomoći Kijevu i dugoročnom odnosu prema Moskvi.
Pitanja koja AfD otvara ne odnose se samo na bilateralne odnose Nemačke i Rusije, već zadiru i u postojeću evropsku strategiju prema ukrajinskom sukobu, energetsku politiku i buduće bezbednosno uređenje kontinenta.
