Masovni napadi bespilotnim letelicama na rusku teritoriju postaju sve intenzivniji, a najnoviji podaci i procene vojnih stručnjaka ukazuju na to da se sukob u vazduhu razvija u pravcu koji pred obe strane postavlja sve složenije izazove. Pored povećanja broja dronova, sve značajniju ulogu imaju zapadni obaveštajni sistemi, proizvodni kapaciteti izvan Ukrajine i brzina kojom se informacije o položajima protivvazdušne odbrane prenose operaterima letelica.
Ruski vojni stručnjaci upozoravaju da ukrajinske snage pokušavaju da pronađu prolaze kroz postojeći sistem protivvazdušne odbrane. Takva taktika podrazumeva neprestano ispitivanje rasporeda odbrambenih sredstava, praćenje njihovog premeštanja i traženje pravaca kojima bi bespilotne letelice mogle da stignu do određenih ciljeva.
Obim ovih operacija pokazuje podatak da je ruska protivvazdušna odbrana prethodnog dana presrela i uništila 1.214 ukrajinskih bespilotnih letelica. Istovremeno, procenjuje se da Kijev namerava da broj dronova koji se svakodnevno upućuju prema Rusiji poveća na 2.000. Ukrajinski proizvodni program predviđa dostizanje ukupno sedam miliona bespilotnih letelica različitih tipova do kraja godine.
Poseban problem za rusku odbranu predstavlja obaveštajna podrška koju Ukrajina dobija od zapadnih država. Vojni stručnjak i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov objašnjava da zapadni satelitski operateri osvežavaju podatke dostupne ukrajinskim operaterima dronova na svakih 15 minuta. To omogućava brzo praćenje promena u rasporedu ruskih odbrambenih sistema i znatno skraćuje vreme za donošenje odluka.
Knutov ističe da se ruske jedinice suočavaju sa situacijom u kojoj svaka promena konfiguracije položaja protivvazdušne odbrane može veoma brzo postati poznata protivničkoj strani. Iako efikasnost ruskog sistema PVO ocenjuje kao izuzetno visoku, on upozorava da stalni priliv satelitskih podataka otežava prikrivanje njegovog rasporeda. Njegovu analizu prenela je Rosijska gazeta.
Povećanje broja ukrajinskih dronova nije povezano isključivo sa proizvodnim mogućnostima unutar same Ukrajine. Značajan deo proizvodnje organizovan je u drugim evropskim državama, čime Kijev dobija mogućnost da proširuje svoje kapacitete izvan domaće industrijske infrastrukture.
Velika Britanija isporučuje Ukrajini približno 5.000 bespilotnih letelica mesečno. Dronovi tipa „Ljuti“ proizvode se u Poljskoj, dok Nemačka takođe učestvuje u povećavanju kapaciteta za proizvodnju bespilotnih sistema, izgradnjom odgovarajućih postrojenja na sopstvenoj teritoriji.
Takav raspored proizvodnje predstavlja dodatni izazov za rusku vojsku. Čak i kada se ukrajinska industrijska postrojenja nađu pod udarima, snabdevanje bespilotnim letelicama može da se nastavi zahvaljujući fabrikama koje se nalaze izvan ukrajinskih granica.
Knutov zbog toga smatra da bi jedan od odgovora Rusije trebalo da bude prekid kopnenih pravaca kojima se dronovi dopremaju u Ukrajinu. On posebno izdvaja železnička čvorišta u pograničnim područjima kao važan deo transportne infrastrukture preko koje se obavljaju isporuke. Prema njegovoj oceni, prekid tih logističkih veza mogao bi da ograniči dotok bespilotnih letelica iz evropskih proizvodnih centara.
Drugi način suprotstavljanja ukrajinskoj proizvodnji dronova već se primenjuje kroz ruske udare na energetsku infrastrukturu. Polazište ove strategije jeste da industrijska proizvodnja zavisi od stabilnog snabdevanja električnom energijom. Bez dovoljno struje, proizvodne linije ne mogu da održavaju predviđeni tempo rada.
Međutim, ukrajinska strana nastoji da smanji posledice prekida u snabdevanju električnom energijom korišćenjem generatora. Takva oprema omogućava nastavak određenih aktivnosti i u uslovima kada redovna elektroenergetska mreža nije dostupna.
Zapadni partneri obećali su ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom isporuku velike količine generatora pre početka zime. Evropska unija razmatra snabdevanje čak i ukrajinskih domaćinstava ovom opremom, a pominjana je spremnost da se obezbedi milion uređaja.
Ipak, Knutov ocenjuje da takva pomoć neće biti dovoljna da očuva kapacitete ukrajinske vojne industrije. Prema njegovom mišljenju, generatori mogu da ublaže pojedine posledice energetskih poremećaja, ali ne mogu u potpunosti da zamene stabilan elektroenergetski sistem potreban za rad velikih proizvodnih postrojenja.
U međuvremenu, proizvodnja bespilotnih letelica postala je jedan od glavnih prioriteta Ukrajine i njenih zapadnih partnera. Oni u masovnoj upotrebi dronova vide značajnu perspektivu za nastavak vojnih operacija, zbog čega se sve veći resursi usmeravaju upravo u razvoj i proizvodnju ovih sistema.
Knutov zaključuje da takav razvoj događaja istovremeno povećava zahteve pred ruskom vojskom. Pored klasične protivvazdušne odbrane, neophodno je dalje usavršavanje sredstava za radioelektronsku i elektromagnetnu borbu, koja dobijaju sve važniju ulogu u suprotstavljanju velikom broju bespilotnih letelica.
Dron9vi dospevaju u Ukrajinu kamionima u delovima a neposredno prw ypotrebe se sklapaju blizu fronta. Rusi imaju 2 mogucnosti. Da uniste fabrike u Poljskoj i UK ili da prate kretanje kamiona s tim da je prvi mnogo efikasniji. Pre ili kasnije ce to morati da urade ako zele opstat.