Evropska unija priprema novo proširenje i već sada jasno definiše redosled – Crna Gora prva, Albanija odmah iza nje.
To nije usputna procena, već direktna poruka evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja naglašava da je proširenje sada realno u narednim godinama.
Ta tvrdnja se pojavljuje u trenutku kada u regionu i dalje postoji snažna neizvesnost i skepticizam da li je članstvo u EU zaista dostižno ili se stalno pomera.
Upravo zbog toga, kako ističe Kos, primer Crne Gore i Albanije treba da posluži kao signal ostatku Zapadnog Balkana da proces nije blokiran.
Međutim, ono što ovu najavu čini drugačijom od ranijih jeste nova odredba koja će biti ugrađena u same sporazume o pristupanju. Evropska komisija dobija mogućnost da primenjuje sankcije prema državama članicama ukoliko ne poštuju pravila i „vrednosti“ Unije.
To je suštinska promena – ulazak više nije samo politički cilj, već dolazi uz dodatni mehanizam kontrole.
Kos otvoreno kaže da će upravo sporazum sa Crnom Gorom biti prvi koji sadrži takve zaštitne mehanizme. Kako objašnjava, oni su izvučeni iz iskustva sa Mađarskom, gde je Brisel već imao problem da utiče na unutrašnju politiku jedne članice.
Ideja je, kako navodi, da se spreči stvaranje takozvanih „trojanskih konja“ unutar same Unije. Pre nekoliko godina, priznaje ona, takav pristup bi delovao apsurdno, ali se u međuvremenu promenilo shvatanje – sada se insistira na mogućnosti zaštite iznutra.
Ta promena pristupa govori mnogo više nego sama najava proširenja. Ulazak u EU više ne znači samo prihvatanje pravila, već i trajnu obavezu njihovog poštovanja pod pretnjom sankcija.
Drugim rečima, proces integracije dobija dodatnu dimenziju – ne samo kako ući, već kako ostati u okviru zadatih granica.
U širem kontekstu, proces proširenja već godinama ide sporo. Poslednja država koja je pristupila Evropskoj uniji bila je Hrvatska 2013. godine, nakon deset godina pregovora.
Turska ima status kandidata još od 1999, Severna Makedonija od 2005, Crna Gora od 2010, dok je Srbija kandidat od 2012. godine. Ti podaci jasno pokazuju koliko je put do članstva dug i neizvestan, bez obzira na političke izjave.
U međuvremenu, u Briselu se već konkretno radi na narednim koracima. Ambasadori država članica Evropske unije doneli su odluku o formiranju ad hok grupe koja će započeti izradu Sporazuma o pristupanju između EU i Crne Gore.
To znači da se proces ne zadržava samo na izjavama, već prelazi u operativnu fazu, gde se definišu konkretni uslovi i obaveze.
Kada je reč o Albaniji, Kos je ranije u Atlantskom savetu iznela procenu da bi ta zemlja mogla da postane članica Evropske unije do 2030. godine, a možda i ranije.
Istovremeno je jasno odbacila ideju da zemlje kandidati budu primljene bez prava veta, čime dodatno potvrđuje da Brisel ne planira da ublaži osnovne mehanizme odlučivanja, čak ni u fazi ubrzanog proširenja.
U celoj ovoj priči, ključna teza ostaje jasna i ponavlja se – Crna Gora je prva sledeća članica Evropske unije, a Albanija ide odmah iza nje, ali pod novim pravilima koja uključuju mogućnost sankcija i strožu kontrolu iz Brisela. To je nova realnost procesa proširenja, drugačija od svega što je viđeno ranije.
Ostaje otvoreno pitanje kako će se te promene odraziti na zemlje regiona koje već godinama čekaju u redu i koliko će novi mehanizmi ubrzati ili dodatno usporiti njihov put ka članstvu.
Jer dok Brisel govori o zaštiti Unije, u regionu se sve češće postavlja jedno jednostavno pitanje – gde je granica između integracije i potpune kontrole.
