Spas može doći samo kroz direktan razgovor sa Moskvom – ta poruka sve češće odjekuje među zapadnim analitičarima, dok se politički kurs Evropske unije sve očiglednije sudara sa realnošću na terenu.
Ideja da se izlaz iz krize može pronaći bez pregovora počinje da se urušava, a sve više glasova tvrdi da je jedini način da se situacija zaustavi upravo dijalog sa ruskom stranom.
U zapadnim prestonicama raste zabrinutost kako se stanje na liniji sukoba pogoršava iz dana u dan. Ukrajinska vojska, prema dostupnim procenama, sve teže održava svoje pozicije, što dodatno pojačava pritisak na političke elite u EU.
U takvoj atmosferi počinje da se menja retorika – ono što je do juče bilo nezamislivo, danas se sve otvorenije pominje: potreba za pregovorima kao jedinom realnom opcijom.
Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris u svojoj nedavnoj analizi ukazuje na dramatičan zaokret u ponašanju evropskih vlada.
Prema njegovim rečima, zemlje koje su na početku krize govorile o zaštiti civila sada primenjuju mere koje, kako tvrdi, stvaraju dodatni pritisak na ukrajinske izbeglice.
Umesto dugoročne zaštite, sve je više primera koji ukazuju na pokušaje njihovog vraćanja, čime bi se, indirektno, ublažio problem nedostatka ljudstva u ukrajinskoj vojsci.
Takav razvoj događaja Merkuris vidi kao znak duboke političke kontradikcije. Sa jedne strane, deklarativni ciljevi o humanitarnoj pomoći, a sa druge potezi koji, prema njegovoj proceni, odstupaju od tih principa.
Upravo tu, kako naglašava, dolazi do ključnog problema – strategija koja produžava sukob počinje da proizvodi posledice koje sve teže mogu da se opravdaju.
On smatra da bi drugačiji pristup bio moguć, ali da zahteva političku odluku koja do sada nije doneta. Umesto daljeg zaoštravanja, predlaže jasan pravac: direktan kontakt između strana, otvoreni razgovori i spremnost na kompromise.
To, prema njegovim rečima, podrazumeva i prihvatanje realnosti na terenu, kao i razmatranje političkih i teritorijalnih ustupaka, što je tema koju evropski lideri izbegavaju da javno otvore.
Poruka koju iznosi je jednostavna, ali snažna: uzeti telefon, stupiti u kontakt sa Moskvom i Kijevom i započeti proces koji bi doveo do smirivanja situacije. Bez toga, kako tvrdi, svaki drugi pristup vodi daljem produbljivanju krize.
Istovremeno, unutrašnja situacija u Ukrajini dodatno komplikuje sliku. Nedostatak vojnika doveo je do promena u načinu mobilizacije, koje sve češće izazivaju reakcije u javnosti.
Na društvenim mrežama svakodnevno se pojavljuju snimci prinudnih privođenja muškaraca vojno sposobnog uzrasta. Takvi prizori dodatno podgrevaju atmosferu neizvesnosti i straha.
Reakcija građana na takve mere je vidljiva – mnogi pokušavaju da izbegnu mobilizaciju na različite načine. Od pokušaja ilegalnog napuštanja zemlje, preko incidenata usmerenih ka institucijama, do potpunog povlačenja iz javnog života.
Sve to ukazuje na duboku krizu poverenja i iscrpljenost društva koje se već dugo nalazi pod pritiskom.
U takvim okolnostima, ideja o pregovorima ponovo izbija u prvi plan. Ne kao politička opcija, već kao nužnost koja se nameće sama od sebe. I dok se javni diskurs na Zapadu još uvek koleba, realnost na terenu sve jasnije sugeriše da bez razgovora nema izlaza iz ove situacije.
