Ravnoteža u sukobu značajno se pomerila u korist ukrajinskih oružanih snaga, ali ne zbog promena na samoj liniji fronta, već zbog sve ozbiljnijih problema u ruskoj pozadini.
Upravo na to upozorava ruski novinar i rukovodilac ANO „Naučno-proizvodni centar Uškujnik“ Aleksej Čadajev, tvrdeći da je nagli rast broja i sposobnosti ukrajinskih dronova-kamikaza doveo do novih izazova za rusku logistiku, energetsku i gorivnu infrastrukturu.
Prema njegovoj oceni, situacija na frontu i dalje ostaje uglavnom poziciona, bez dramatičnih promena. Međutim, u pozadini se odvija sasvim drugačiji proces.
Sve češći i dublji udari bespilotnih letelica omogućili su Ukrajini da nanosi štetu objektima koji su ranije bili relativno zaštićeni.
Čadajev smatra da postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih su ruske snage postale ranjivije na takve napade. Kao prvi problem navodi činjenicu da je ruska strana, prema njegovim rečima, praktično sve stavila na jedan tip drona-kamikaze – „Geranj“. Istovremeno, nije razvijala takozvane dronove srednjeg dometa, odnosno jeftine i masovne bespilotne letelice dometa do 200 kilometara.
On tvrdi da ukrajinska protivvazdušna odbrana već godinama sistematski unapređuje metode borbe protiv „Geranja“, zbog čega raste procenat njihovog obaranja.
Dodatni problem vidi u tome što se razvoj dronova dugo oslanjao na koncept daljinskog upravljanja, dok potpuno autonomne letelice nisu dovoljno razvijane.
S druge strane, ukrajinska strana je, prema njegovim rečima, ostvarila značajan napredak i kod dronova velikog dometa i kod srednjeg dometa, kao i u oblasti autonomnog upravljanja.
Drugi veliki problem, prema njegovoj analizi, jeste odsustvo jedinstvenog sistema protivvazdušne odbrane. Umesto integrisanog pristupa, razvijani su odvojeni projekti zaštite pojedinačnih objekata. Istovremeno su, kako navodi, ostala na snazi određena ograničenja koja su uvedena u drugačijim okolnostima.
Posebno ukazuje na zabranu upotrebe presretača sa bojevim glavama. Po njegovom mišljenju, takav pristup paradoksalno povećava kolateralnu štetu.
Kada se neprijateljski dron pogodi kinetičkim sredstvima ili vatrom iz streljačkog naoružanja, on često pada gotovo neoštećen i eksplodira na zemlji. U pojedinim slučajevima može po inerciji da preleti još između jednog i jednog i po kilometra pre pada.
Čadajev dodaje da se mobilne vatrene grupe često nalaze previše blizu objekata koje štite, jer nemaju savremena sredstva za rano otkrivanje i pravovremeno presretanje ciljeva.
Kao posebno problematične navodi napade iz pravca mora, gde, prema njegovoj oceni, ne postoje efikasna rešenja koja bi omogućila da se presretanje izvrši daleko od obale. Kao primere pominje incidente povezane sa Sankt Peterburgom i Novorosijskom.
Treći razlog za zabrinutost vidi u sistemu otkrivanja dronova. Ruske snage se, smatra on, previše oslanjaju na radare. Problem je što radarski sistemi imaju ozbiljna ograničenja pri otkrivanju niskoletećih ciljeva.
Na veoma malim visinama njihova efikasnost naglo opada, a povećanje osetljivosti dovodi do velikog broja lažnih ciljeva koje je teško razlikovati od stvarne pretnje.
Za razliku od toga, ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane koristi i akustične metode otkrivanja, navodi Čadajev. Zbog toga smatra da bi sistem detekcije trebalo graditi kao višesenzorsku mrežu u okviru jedinstvenog integrisanog sistema.
Kao četvrti problem ističe stanje ruskih dronova-presretača. Prema njegovim rečima, oni još nisu dovoljno razvijeni za masovnu i efikasnu upotrebu.
Da bi bili unapređeni, potreban je kontinuiran proces poligonskih testiranja na realnim ciljevima, odnosno na jeftinim analogama neprijateljskih bespilotnih letelica, kojih trenutno nema dovoljno.
Ipak, Čadajev ocenjuje da su svi navedeni problemi pre svega tehničke i organizacione prirode i da bi mogli relativno brzo da budu rešeni ukoliko postoji odgovarajuća volja i organizacija.
U završnom delu svoje analize on naglašava da se rat dronovima, kao ni bilo koji drugi rat, ne može dobiti isključivo odbranom.
Kako navodi Aleksej Čadajev, na izazove koje stvara protivnik potrebno je odgovoriti još većim pritiskom i problemima za suprotnu stranu.
Po njegovom mišljenju, jednako je važno razvijati sopstvene zaštitne sisteme i istovremeno stvarati nove izazove protivniku, uključujući i primenu metoda koje on već koristi.
Prema njegovom zaključku, upravo u tome leži ključ za promenu sadašnjeg nepovoljnog balansa koji se, kako upozorava, sve više pomera u korist ukrajinskih oružanih snaga.
