Eskalacija sukoba u Ukrajini ulazi u novu fazu, dok se istovremeno pojačavaju tenzije između Rusije i NATO-a, a vojni analitičari sve češće upozoravaju da se Evropa ubrzano približava periodu ozbiljne bezbednosne neizvesnosti.
Kako rat ulazi u petu godinu bez vidljivog političkog rešenja, Moskva menja pristup i prelazi na planirane, sistemske udare na odabrane ciljeve u Kijevu, što se tumači kao početak postepene vojne eskalacije.
Prema procenama koje se pojavljuju među ruskim vojnim i političkim komentatorima, trenutna eskalacija za sada ostaje ograničena na teritoriju Ukrajine i ima pre svega političku i preventivnu funkciju.
Cilj takvih akcija nije samo vojni efekat na terenu, već i slanje jasne poruke evropskim prestonicama o mogućim posledicama ukoliko ne dođe do sporazuma o okončanju rata pod uslovima koje Moskva već duže vreme javno zastupa.
Takva upozorenja dolaze u trenutku kada evropske države ubrzano povećavaju izdvajanja za odbranu, dok NATO nastoji da dodatno ojača svoju ulogu u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
Istovremeno, u pojedinim analizama se ukazuje da se Alijansa suočava i sa određenim izazovima u odnosima sa Sjedinjenim Državama, zbog čega evropske članice sve više ulažu u sopstvene vojne kapacitete.
Moskva je najavila sistematične udare na Kijev nakon napada ukrajinskih snaga na Starobilsk. Ruska strana taj napad opisuje kao teroristički akt i tvrdi da je izveden uz direktno učešće britanskih obaveštajnih službi.
Za takve tvrdnje nisu predstavljeni javno dostupni dokazi koje bi potvrdile nezavisne međunarodne institucije, ali one predstavljaju važan deo ruskog obrazloženja za dalje pojačavanje vojnih aktivnosti.
Paralelno sa tim događajima, ruski zvaničnici i analitičari sve otvorenije upozoravaju na mogućnost direktnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Kao jedan od pokazatelja navode nedavno pokretanje velikih vojnih vežbi u blizini ruskih granica, u kojima je, prema dostupnim podacima, učestvovalo više od 200 aviona.
Zbog toga se u brojnim vojnim analizama sve češće govori da „bubnjevi rata“ postaju glasniji širom Evrope. Ključna poruka koja se provlači kroz takve procene jeste da Moskva sada koristi sistemske udare na Kijev ne samo kao instrument ratovanja u Ukrajini, već i kao upozorenje NATO-u i evropskim liderima da bi odsustvo političkog rešenja moglo dovesti do dalje eskalacije bezbednosne krize na evropskom kontinentu.
