NEMAČKI STRUČNJACI U ŠOKU: Kako je ruski elektronski sistem potpuno neutralisao najmasovniji napad Kijeva!

Napad koji je tokom noći zahvatio veliki deo ruske teritorije otvorio je pitanje razmera vazdušnih operacija i sposobnosti protivvazdušne odbrane da istovremeno odgovori na veliki broj pretnji iz različitih pravaca.

Posebnu pažnju privukli su događaji u okolini Moskve, gde su sistemi odbrane satima bili angažovani na presretanju bespilotnih letelica.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 29. oktobra da su njegove jedinice protivvazdušne odbrane tokom prethodne noći presrele i uništile ukupno 1.214 ukrajinskih bespilotnih letelica avionskog tipa. Reč je o najvećem broju dronova čije je obaranje ruska vojska prijavila tokom jedne noći od početka sukoba u Ukrajini.

Operacija je obuhvatila širok prostor Ruske Federacije. Prema podacima Ministarstva odbrane, bespilotne letelice presretane su iznad Brjanske, Belgorodske, Kurske, Kaluške, Tulske, Smolenske, Lipecke, Voronješke, Tverske, Orlovske, Rjazanjske, Vladimirske, Samarske, Saratovske, Penzenske i Rostovske oblasti, kao i Moskovskog regiona, Baškortostana i Udmurtije.

Najveća koncentracija dronova bila je usmerena prema ruskoj prestonici. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da je od 20.30 časova 28. oktobra do 7 časova narednog jutra prema Moskovskom regionu letelo ukupno 613 bespilotnih letelica.

Prema njegovim rečima, najveći deo ovih letelica neutralisan je na udaljenim prilazima prestonici, dok je još 231 dron uništen neposredno na prilazu Moskvi. Takav raspored presretanja pokazuje da su ruske snage protivvazdušne odbrane delovale na različitim udaljenostima od grada, nastojeći da spreče prodor bespilotnih letelica prema njegovom užem području.

Razmere operacije izazvale su i poremećaje u civilnom vazdušnom saobraćaju. Na moskovskim aerodromima Vnukovo, Domodedovo i Žukovski privremeno su uvedena ograničenja poletanja i sletanja aviona zbog bezbednosti letova. Ograničenja su ukinuta u jutarnjim časovima, nakon završetka najintenzivnije faze napada.

Posebnu političku težinu događajima dala je činjenica da je napad izveden u vreme održavanja velikog međunarodnog skupa u Moskvi, kojem prisustvuju predstavnici afričkih država. U ruskoj prestonici boravi više od 22 afrička lidera, zbog čega je izbor trenutka napada privukao pažnju Kremlja.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je kao veoma neobično to što je Kijev upravo u takvim okolnostima pokrenuo masovnu operaciju bespilotnim letelicama prema Moskvi. Ova izjava ukazuje na to da rusko rukovodstvo napad posmatra i u kontekstu međunarodnih događaja koji se održavaju u zemlji.

Ruski sistem protivvazdušne odbrane našao se pred zadatkom da tokom ograničenog vremenskog perioda odgovori na veliki broj ciljeva raspoređenih na širokom geografskom prostoru. Prijavljeni rezultati presretanja pokazuju razmere angažovanja odbrambenih snaga, dok je neutralisanje dronova na udaljenim prilazima Moskvi imalo poseban značaj za zaštitu prestonice.

Ipak, napad nije prošao potpuno bez materijalnih posledica. U gradu Sterlitamaku, u ruskoj republici Baškortostan, ostaci oborenih bespilotnih letelica pali su na teritoriju jednog industrijskog preduzeća. Lokalni zvaničnici saopštili su da je pričinjena manja šteta, ali da fabrika nastavlja normalno da radi.

Šef gradske administracije Emil Šajmardanov precizirao je da je protivvazdušna odbrana na tom području oborila osam ukrajinskih dronova. Njihovi ostaci pali su unutar industrijskog kompleksa, ali nisu izazvali prekid rada postrojenja.

Podaci o napadu od 29. oktobra pokazuju i koliko je intenzitet upotrebe bespilotnih letelica porastao tokom prethodnih meseci. Rusko Ministarstvo odbrane je 20. septembra prijavilo obaranje 1.110 ukrajinskih dronova tokom jedne noći, što znači da je najnoviji prijavljeni rezultat premašio taj broj za 104 letelice.

Za Moskvu posebno značajno pitanje ostaje sposobnost protivvazdušne odbrane da izdrži ponavljanje ovakvih operacija. Masovna upotreba dronova zahteva istovremeno otkrivanje, praćenje i presretanje velikog broja ciljeva, pri čemu se odbrambene jedinice angažuju na više pravaca.

Najnoviji događaji zato predstavljaju ozbiljan ispit za rusku protivvazdušnu odbranu. Prema zvaničnim podacima Moskve, najveći deo bespilotnih letelica neutralisan je pre nego što je mogao da stigne do predviđenih ciljeva, dok su zabeležene posledice u Baškortostanu pokazale da ni uspešno presretanje ne isključuje mogućnost štete od ostataka oborenih dronova.