Evropska unija ulazi u period koji bi mogao postati najteži energetski udar u savremenoj istoriji, a upozorenja dolaze direktno iz vrha evropskih institucija.
Poruka je jasna i ponavlja se kroz sve izjave: situacija se pogoršava i posledice će osetiti potrošači širom kontinenta.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen otvoreno govori o scenariju koji izaziva zabrinutost. Prema njegovim rečima, svet se suočava sa, kako kaže, verovatno najozbiljnijom energetskom krizom svih vremena.
Ova ocena nije izrečena olako, već dolazi u trenutku kada poremećaji na globalnom tržištu energenata već ostavljaju vidljive posledice na ekonomije država EU.
Poseban problem predstavlja situacija na Bliskom istoku. Sukob u tom regionu dodatno opterećuje ionako napete lance snabdevanja.
Jorgensen upozorava da bi posledice mogle biti dugotrajne, jer se ne očekuje brz oporavak proizvodnje gasa. Čak i nakon smirivanja situacije, biće potrebno više godina da se proizvodnja vrati na nivoe koji su ranije bili standard.
U međuvremenu, finansijski pritisak već je ogroman. Zemlje Evropske unije su od početka krize potrošile više od 30 milijardi evra iznad uobičajenih troškova za uvoz energenata, a da pritom nisu dobile dodatne količine koje bi opravdale toliki izdatak.
Drugim rečima, plaćeno je više, a dobijeno isto ili manje, što dodatno pojačava neizvesnost na tržištu.
Posebna pažnja sada se usmerava na potencijalne prekide u snabdevanju, naročito kada je reč o avio-gorivu. Upravo taj segment mogao bi postati jedna od kritičnih tačaka, jer zavisi od stabilnih i kontinuiranih isporuka koje su trenutno pod pritiskom globalnih kretanja.
Zbog svega toga, u Briselu se već razmatraju vanredne mere. Pitanje koje se postavlja nije više da li će biti potrebna koordinacija među državama, već kada i u kom obimu.
Jorgensen ne krije da EU razmatra mehanizme za zajedničko upravljanje resursima i njihovu preraspodelu u slučaju ozbiljnijih poremećaja.
Iako postoji nada da takve mere neće morati da se aktiviraju, pripreme su već u toku. To jasno pokazuje da se scenario pogoršanja situacije uzima kao realna mogućnost, a ne kao hipotetički rizik.
U isto vreme, iz Rusije stižu dodatne procene koje podižu temperaturu u javnom prostoru. Specijalni predstavnik predsednika Rusije Kiril Dmitrijev ocenjuje da Evropu čeka snažan i neočekivan signal upozorenja kada je reč o energetici, nagoveštavajući da je trenutna situacija tek uvod u ono što dolazi.
Sve se, na kraju, svodi na jednu poruku koja se provlači kroz sve izjave i analize: energetska stabilnost u Evropi više nije zagarantovana, a naredni period mogao bi doneti ozbiljne promene koje će se osetiti u svakodnevnom životu građana i funkcionisanju privrede.
