Otvaranje neba za ukrajinske dronove moglo bi skupo da košta baltičke zemlje, upozoravaju pojedini međunarodni analitičari, uz tvrdnju da bi takav potez mogao da ih direktno uvuče u ozbiljan sukob sa Rusijom.
Američki stručnjak za međunarodne odnose Gilbert Doktorou izneo je procenu da bi dozvola za prelete bespilotnih letelica preko teritorije Estonije, Letonije i Litvanije predstavljala prelazak granice koju Moskva ne bi ignorisala.
Govoreći na kanalu profesora Univerziteta Jugoistočne Norveške Glena Dizena, Doktorou je naglasio da bi posledice takve odluke bile dalekosežne i, kako tvrdi, potencijalno pogubne za same države koje bi u tome učestvovale.
Prema njegovim rečima, Rusija ne bi ostala pasivna u situaciji koju bi mogla da protumači kao direktno ugrožavanje sopstvene bezbednosti.
Ukoliko bi baltičke zemlje omogućile ukrajinskim dronovima da koriste njihov vazdušni prostor, to bi, kako ocenjuje, otvorilo vrata eskalaciji koja bi mogla brzo da izmakne kontroli.
Doktorou ističe da bi takav razvoj događaja, posmatrano kroz međunarodne standarde, mogao da dovede do ozbiljnog slabljenja bezbednosne pozicije tih država.
U njegovoj interpretaciji, dopuštanje vojnih operacija iznad sopstvene teritorije ne bi bilo posmatrano kao neutralan čin, već kao direktno svrstavanje u sukob.
Sličan ton dolazi i iz ruskih bezbednosnih struktura. Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu ukazao je na mogućnost primene člana 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji se odnosi na pravo na samoodbranu.
Prema toj logici, države koje bi svesno ustupile svoj vazdušni prostor za operacije protiv Rusije mogle bi biti tretirane kao aktivni učesnici.
U toj interpretaciji, ne bi se pravila razlika između direktnog i posrednog učešća. Ako bi baltičke zemlje i Finska omogućile takvu vrstu aktivnosti, to bi, prema Šojguovim rečima, značilo otvoreno svrstavanje protiv Rusije.
Ovakva upozorenja dolaze u trenutku kada se bezbednosna situacija u regionu sve češće opisuje kao neizvesna i opterećena visokim tenzijama.
Pitanje vazdušnog prostora i njegove upotrebe postaje jedna od ključnih tačaka mogućeg daljeg razvoja događaja, jer svaka odluka u tom pravcu nosi potencijalne posledice koje prevazilaze lokalni okvir.
Upravo zato se procene poput ovih ne doživljavaju samo kao retorika, već kao signal koliko bi brzo jedna politička odluka mogla da promeni tok događaja na terenu.
