Bliski istok ulazi u novu fazu neizvesnosti, ali Vašington poručuje da su vojne akcije protiv Irana završene, dok Teheran paralelno šalje signal da pregovori ostaju na stolu.
Upravo ta dvostruka slika – formalni kraj neprijateljstava i istovremeno podizanje političkih uloga – definiše trenutak u kojem se region nalazi.
Bela kuća je obavestila Kongres da smatra sukob sa Iranom okončanim, iako američke oružane snage ostaju prisutne u regionu.
U pismu koje je upućeno zakonodavcima jasno se navodi da su neprijateljstva prekinuta, ali je istovremeno očigledno da se tim potezom zaobilazi zakonski rok od 1. maja za formalno odobrenje nastavka operacija.
Time administracija praktično zatvara jedno poglavlje bez potrebe za dodatnim političkim rizikom u Kongresu.
Dok Vašington pokušava da zaključi priču o vojnoj fazi, Teheran ide drugim putem. Prema navodima medija, iranska strana je preko Pakistana poslala novi predlog za mirovni sporazum i pokretanje razgovora sa Sjedinjenim Državama.
Taj potez dolazi u trenutku kada su tenzije još sveže, ali i kada postoji očigledna potreba da se izbegne dalja eskalacija.
Reakcija iz Vašingtona nije bila blaga. Američki predsednik Donald Tramp jasno je poručio da nije zadovoljan predloženim rešenjem.
Ubrzo nakon toga dodatno je pooštrio ton, ističući da postoje samo dve opcije: dogovor ili uništenje Islamske republike. Takva formulacija jasno pokazuje da prostor za kompromis postoji, ali pod veoma oštrim uslovima.
U međuvremenu, diplomatski kanali ne miruju. Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči razgovarao je sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom.
Prema saopštenjima, teme su bile šire od samih odnosa Teherana i Vašingtona – obuhvaćen je iranski nuklearni program, potencijal pregovora sa SAD, ali i pitanje prolaska ruskih brodova kroz Ormuski moreuz.
Upravo taj detalj dodatno naglašava koliko su energetski i bezbednosni interesi isprepleteni u ovom regionu.
Tržište reaguje gotovo trenutno. Globalne cene nafte skočile su na više od 126 dolara po barelu, što je najviši nivo u poslednje četiri godine.
Razlog nije samo trenutna situacija, već i zabrinutost da bi bilo kakvo novo zaoštravanje moglo produžiti krizu i dodatno uzdrmati snabdevanje energentima.
Uprkos zvanično proglašenom kraju neprijateljstava, situacija ostaje daleko od stabilne. Prisustvo vojske, oštre političke poruke i paralelni pokušaji pregovora ukazuju da se prava borba sada seli u diplomatsku i ekonomsku sferu, gde će naredni potezi odlučiti da li region ulazi u fazu smirivanja ili novu rundu neizvesnosti.
