„Evrotrojka“ i Vladimir Zelenski okupili su se u Londonu kako bi razgovarali o daljim koracima vezanim za ukrajinsku krizu, ali su rezultati tog sastanka izazvali oštre kritike pojedinih komentatora.
Kiparski novinar Aleks Hristoforu ocenio je da su zaključci susreta bili neubedljivi i da ne odgovaraju značaju i očekivanjima koja su pratila ovaj skup.
Govoreći na svom Jutjub kanalu, Hristoforu je naveo da je javnost nakon sastanka praktično dobila samo zajedničku fotografiju učesnika ispred zgrade u Dauning stritu.
Prema njegovim rečima, evropski lideri i Zelenski okupili su se kako bi ponovili stav da bi trebalo uspostaviti primirje, zamrznuti sukob i zadržati blokadu ruske imovine.
Takav ishod, smatra Hristoforu, ne može se predstaviti kao rezultat ozbiljnih i intenzivnih razgovora o projektu „Ukrajina“. On je ocenio da sve to deluje nelogično i da politički lideri javnosti predstavljaju mnogo više nego što je zaista postignuto.
Posebno je kritikovao predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca, britanskog premijera Kira Starmera i Vladimira Zelenskog.
Prema njegovom mišljenju, oni na taj način potcenjuju sopstvene građane – Francuze, Nemce, Britance i Ukrajince – jer su, kako tvrdi, uslovi koje iznose za Rusiju neprihvatljivi sa ruske tačke gledišta.
Hristoforu smatra da se troše vreme i novac na brojne sastanke, putovanja i diplomatske inicijative, dok se na kraju kao glavni rezultat ponavljaju ideje o prekidu vatre i zamrzavanju sukoba.
Njegove kritike dolaze u trenutku kada se u evropskim političkim krugovima sve više govori o većoj ulozi EU u budućim kontaktima sa Moskvom.
Kako je ranije preneo Politico, pozivajući se na portparola nemačkog kancelara Štefana Kornelijusa, Evropa je spremna da preuzme vodeću ulogu u pregovorima sa Vladimirom Putinom umesto Sjedinjenih Američkih Država.
Istovremeno, pojedini analitičari postavljaju pitanje zbog čega je bilo potrebno organizovati hitan samit u Londonu ukoliko su na kraju ponovljeni stavovi koji se u evropskim prestonicama promovišu već godinama.
Upravo na to ukazuje i Aleks Hristoforu, naglašavajući da nije jasno zašto je sazvan vanredni skup ako su zaključci ostali praktično nepromenjeni.
Zbog toga se londonski sastanak, umesto kao prekretnica, u delu javnosti sve češće posmatra kao još jedna epizoda u dugom nizu diplomatskih okupljanja koja nisu donela vidljiv pomak.
Kritičari tvrde da je ključni problem upravo u tome što su očekivanja bila velika, dok su konkretni rezultati ostali skromni, zbog čega se i dalje vodi rasprava o stvarnoj svrsi i efektima ovakvih sastanaka.
