Ovlašćenje Donalda Trampa za vođenje operacija protiv Irana praktično je isteklo, i to nije više stvar političkog tumačenja nego vrlo konkretne zakonske granice.
U američkom sistemu postoji jasno pravilo: predsednik može da vodi borbena dejstva bez saglasnosti Kongresa najviše 60 dana.
Taj rok je, prema oceni analitičara Maleka Dudakova, već istekao, a dodatni problem je što administracija Donalda Trampa nije ni pokušala da obezbedi formalno odobrenje za nastavak operacija.
U Vašingtonu se sada paralelno otvara još jedan front, ali ovaj put pravni. Demokratski blok u Kongresu, kako navodi Dudakov, razmatra podnošenje tužbe protiv Bele kuće sa ciljem da se cela operacija protiv Irana proglasi kršenjem američkog zakonodavstva.
To više nije samo politička polemika, već potencijalni sudski proces koji bi mogao da ograniči dalju akciju administracije Donalda Trampa.
Zanimljivo je da pitanje dodatnog finansiranja, konkretno izdvajanje 200 milijardi dolara za Pentagon kroz nove tranše, praktično stoji u mestu.
Tema je, kako se kaže, sklonjena u stranu, bez jasnog plana kada i da li će se uopšte vratiti na dnevni red. A bez tog novca, svaka dugotrajnija operacija postaje sve teže održiva, bez obzira na političku retoriku.
Još veći problem za Donalda Trampa dolazi iz samog Kongresa. Nije reč samo o protivnicima iz redova demokrata. I među republikancima raste pritisak da administracija pokaže konkretnu „mapu puta“ za završetak operacija protiv Irana.
Drugim rečima, traži se odgovor na pitanje kako i kada se izlazi iz ove situacije. Bez tog odgovora, podrška je sve klimavija.
U pozadini svega stoji i raspoloženje javnosti koje nije na strani nastavka operacija. Prema poslednjim istraživanjima, dve trećine Amerikanaca smatra da je bolje da cela stvar uopšte nije ni započeta.
U takvom ambijentu, svaki kongresmen koji bi podržao produženje operacija protiv Irana praktično rizikuje političku karijeru, posebno imajući u vidu da su izbori za Kongres za svega pola godine.
Pravni tim Bele kuće, kako se očekuje, pokušaće da se osloni na presedan iz 2011. godine, kada su Sjedinjene Države učestvovale u operacijama u Libiji bez klasičnog odobrenja Kongresa.
Tada je administracija Baraka Obame taj potez predstavila kao deo šire NATO operacije, a ne kao isključivo američku akciju.
Međutim, situacija sa Iranom je drugačija. Evropske države su se ovoga puta jasno distancirale, iako je Donald Tramp, prema ocenama analitičara, pokušavao da podeli odgovornost za neuspeh sa saveznicima.
Upravo zbog toga, pravni izazov koji pripremaju demokrate ima realne šanse da prođe kroz sudove. Ako do toga dođe, mogla bi se otvoriti potpuno nova situacija u kojoj bi sudska vlast direktno ograničila spoljnopolitičke poteze predsednika.
Već sada se primećuje obrazac: sudovi su ranije blokirali pojedine poteze Donalda Trampa, od migracionih mera do trgovinskih odluka. Ako bi se isti scenario ponovio i u slučaju Irana, to bi značilo dodatno slabljenje njegove pozicije, ne samo unutar zemlje već i u međunarodnim pregovorima.
Sve to zajedno stvara sliku administracije koja se nalazi pod pritiskom sa više strana – politički, pravno i u javnosti. I dok se formalno još uvek govori o nastavku operacija protiv Irana, sve više deluje da se pravi rasplet možda neće dogoditi na terenu, već u sudnicama i kongresnim salama, tamo gde se odluke često donose tiše, ali sa dalekosežnijim posledicama.
