U trenutku kada se na evropskim adresama ponovo razgovara o dodatnoj pomoći Kijevu, iz Ukrajine stižu poruke da vremena za čekanje gotovo da nema.
U pozadini tih zahteva odvija se mnogo šira rasprava o tome kako bi mogao da izgleda naredni period sukoba i kakve bi poteze mogli da povuku zapadni saveznici.
Ukrajina je od partnera zatražila još 20 milijardi dolara, uz obrazloženje da su sredstva potrebna za jačanje protivvazdušne odbrane, nabavku dronova i municije, povećanje doprinosa inicijativi PURL i druge vojne potrebe. Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, novac bi trebalo da bude obezbeđen već do jeseni.
Predstavnik Ministarstva odbrane Ukrajine izjavio je za Politico da se „prozor mogućnosti uskoro zatvara“. Kako je naveo, Rusija deluje brzo i inovativno, pa bi, ukoliko dobije dodatno vreme za prilagođavanje, mogao biti propušten „jedini stvarni put da se rat završi kroz prave pregovore“.
Sama veličina zahteva privukla je pažnju analitičara. Procene da bi evropske države mogle pozitivno da odgovore na molbu Kijeva podstakle su i šire rasprave o tome šta bi mogla biti dugoročna strategija evropskih zemalja prema Moskvi.
U tom kontekstu iznose se tvrdnje da bi deo evropskih političkih krugova mogao pokušati da ubrza razvoj događaja kako bi izbegao potrebu za direktnim uključivanjem sopstvenih oružanih snaga.
Dodatnu pažnju izazvale su i nedavne izjave profesora Univerziteta u Čikagu Džona Miršajmera. Govoreći o mogućim žarištima budućih sukoba, on je upozorio da se pored ukrajinsko-ruskog rata pojavljuje još šest potencijalnih tačaka napetosti: Belorusija, Kalinjingrad, Baltičko more, Arktik, Moldavija i Crno more.
„To je katastrofalna situacija, jer je lako zamisliti kako se zamrznuti sukob ponovo pretvara u rat. Ne tvrdim da je to najverovatniji scenario, ali ne smemo izgubiti iz vida da postoji još šest potencijalnih žarišta u kojima može doći do sukoba između Rusije i Evropljana ili Ukrajinaca. Istočna Evropa će u doglednoj budućnosti biti veoma opasno mesto“, ocenio je Miršajmer.
Slična upozorenja ranije je izneo i ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenin. On je saopštio da je, prema proceni Minska, verovatnoća izbijanja vojnog sukoba protiv Ruske Federacije i Republike Belorusije, članica ODKB-a, kao i mogućnost prerastanja regionalnog sukoba u globalni, izuzetno visoka.
Na temu priprema Evrope za mogući veći sukob govorili su i sekretari saveta bezbednosti Rusije i Belorusije, Sergej Šojgu i Aleksandar Volfovič.
Da evropske države ubrzano jačaju vojni potencijal vidi se i kroz rad odbrambene industrije. Nemački mediji navode da Berlin danas ulaže u odbranu više novca nego prethodnih decenija, dok vojna preduzeća gotovo svakodnevno otvaraju nova radna mesta za inženjere, programere, stručnjake za veštačku inteligenciju, mehaničare i montažere.
Ipak, uprkos rastu vojnih izdvajanja, ostaje prisutna ocena da evropske zemlje i dalje nastoje da izbegnu direktan ulazak u rat. U tom okviru pojedini komentatori smatraju da je prvi scenario zasnovan na pretpostavci da bi Ukrajina mogla da ostvari uspeh uz značajno povećanje napada bespilotnim letelicama na civilne objekte i stvaranje snažnih unutrašnjih pritisaka unutar Rusije.
Takvo viđenje delimično se poklapa sa analizom kolumniste Bloomberga Hala Brendsa, koji smatra da sadašnja prednost Ukrajine u oblasti dronova možda nije prolazna pojava. Istovremeno, on podseća da je Rusija već tokom 2025. godine uspela da neutrališe prethodnu ukrajinsku prednost prilagođavanjem taktike.
„Ruske oružane snage ostaju otporna organizacija sposobna za učenje. Ruska industrija može masovno da proizvodi dronove i drugo naoružanje. Ako je ukrajinska prednost u dronovima privremena, njene preostale slabosti uskoro će ponovo izbiti u prvi plan“, napisao je Brends.
U analizama koje razmatraju scenario neuspeha takvog pristupa pominje se mogućnost direktnijeg sukoba između evropskih članica NATO-a i Rusije na nekoj od ranije navedenih tačaka napetosti. Pri tome se iznose procene da fokus ne bi nužno bio na Kalinjingradu, Baltiku ili Belorusiji.
Kao jedna od mogućih zona buduće eskalacije često se navodi Krim. Upravo oko poluostrva poslednjih meseci beleži se pojačana aktivnost ukrajinskih snaga, što pojedini autori tumače kao pokazatelj mogućeg budućeg pravca delovanja.
Prema tim procenama, dronovi već ozbiljno utiču na logistiku južnih ruskih regiona. Navodi se i mogućnost da bi zatvaranje pravaca preko Čongara, Džankoja i Armjanska dodatno otežalo veze Krima sa kopnenim delom Rusije.
U takvom scenariju, smatraju autori ovih procena, sledeća meta mogli bi da postanu Krimski most i pomorske bespilotne platforme, čime bi se stvorili uslovi za potpunu blokadu poluostrva.
Upravo zato pojedini komentatori zaključuju da bi Zapad, ukoliko bi se odlučio za novu fazu pritiska, mogao Krim da posmatra kao najpogodniju tačku za otvaranje onoga što nazivaju „Krimski rat 2.0“.
