Rat u Ukrajini približava se trenutku u kojem će stanje na frontu imati sve veći uticaj na eventualne pregovore. Istovremeno se nastavljaju diplomatski pokušaji Vašingtona da pronađe formulu kojom bi sukob mogao biti zaustavljen.
Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner razgovarali su početkom septembra sa Vladimirom Putinom u Moskvi o narednim koracima ka okončanju rata. Bela kuća je razgovore predstavila kao deo pokušaja obnove pregovaračkog procesa.
Međutim, vojna slika ostaje složena i promenljiva. Ukrajinske snage su sredinom septembra saopštile da su pokrenule novu ofanzivnu operaciju na severu Donjecke oblasti, dok ruske snage nastavljaju pritisak na drugim delovima fronta.
Daglas Mekgregor situaciju tumači mnogo nepovoljnije po Kijev. On ocenjuje da je Ukrajina ušla u završnu fazu rata i da je problem ljudstva postao toliko ozbiljan da nove isporuke zapadnog naoružanja više ne mogu da promene osnovni odnos snaga.
U razgovoru posebno izdvaja rasprave o dodatnoj mobilizaciji i mogućnosti većeg angažovanja žena. Za njega je to znak da se iscrpljivanje više ne odnosi prvenstveno na oružje, već na najteže nadoknadiv resurs – ljude.
Diplomatija zbog toga dobija drugačije značenje. Što jedna strana smatra da joj vojna situacija više ide u korist, to ima manje razloga da prihvati kompromis koji bi protivniku omogućio da se oporavi.
Upravo tako Mekgregor objašnjava ruski odnos prema predlozima o prekidu vatre. Njegova procena je da će rat završiti pod ruskim uslovima jer Moskva više ne vidi razlog da odustane od ciljeva u trenutku kada veruje da se položaj Kijeva pogoršava.
Tu se pojavljuje problem za Vašington. Prekid vatre koji bi pre nekoliko godina možda mogao da izgleda kao prihvatljiv kompromis ne mora biti prihvatljiv danas. Svaka promena na frontu menja i cenu dogovora.
Evropske države istovremeno pokušavaju da spreče scenario u kojem bi Ukrajina bila primorana da prihvati uslove koje smatra neprihvatljivim. Zato se nastavlja potraga za novim paketima vojne pomoći i načinima održavanja ukrajinskih kapaciteta.
Ali rat iscrpljivanja ima sopstvenu matematiku. Oružje može biti proizvedeno, novac pozajmljen, a municija naručena. Demografski gubici i nedostatak vojnika mnogo se teže nadoknađuju.
Zbog toga će naredna faza biti određena odnosom između dve trke: koliko dugo Kijev može da održava front i koliko brzo Vašington može da pronađe politički okvir koji bi Moskva i Kijev uopšte bili spremni da razmatraju.
Ukoliko se taj jaz nastavi širiti, pregovori neće postajati lakši kako se rat približava kraju. Moglo bi da se dogodi upravo suprotno – završni uslovi postajaće sve tvrđi.
Vecina ukrajinskih vojnika ratuje za platu, da bi hranili porodice jer posla je sve manje a vojna plate je najsigurnije. Tu cinjenicu Rusi trebaju iskoristiti i ponufiti im bolje plate ako predju na rusku stranu a njihovim uzim.porodicama obezbetit smestaj u Rusiji.