Dok se u Evropi godinama vode rasprave o zajedničkom razvoju nove generacije borbenih sistema, jedan od najambicioznijih nemačko-francuskih vojnih projekata sve više tone u birokratske sporove i industrijska neslaganja.
Posle problema koji su pogodili program borbenog aviona FCAS, pod znakom pitanja našla se i budućnost zajedničkog tenka MGCS (Main Ground Combat System), projekta koji je trebalo da simbolizuje strateško partnerstvo Berlina i Pariza.
Prema pisanju Frankfurter Allgemeine Zeitunga, tokom proteklih pet godina dve zemlje pokušavale su da ožive ideju razvoja zajedničkog tenka, ali bez značajnijih rezultata.
U međuvremenu se dodatno otvorilo pitanje kakvu će ulogu teški borbeni tenkovi uopšte imati na savremenom bojištu. NATO stratezi i nemački generali uglavnom odgovaraju da tenkovi ostaju važni, ali samo ako budu opremljeni savremenom zaštitom od bespilotnih letelica, naprednim digitalnim sistemima i novim tehnologijama.
Uprkos tome, zajednički projekat imao bi značajne prednosti. Ni Francuska ni Nemačka, za razliku od vremena Hladnog rata, verovatno više neće moći niti želeti da samostalno proizvode hiljade tenkova mase oko 60 tona.
Bundesver je nekada raspolagao sa približno 2.000 tenkova i više od 2.000 borbenih vozila pešadije, ali je oko 90 odsto tih zaliha tokom decenija prodato, poklonjeno ili rashodovano.
Danas nemačka vojska ima oko 300 tenkova Leopard 2 različitih verzija. Od 2027. godine planirane su isporuke modernizovanih modela Leopard 2A8, tempom od približno 35 vozila godišnje. Francuska je krajem Hladnog rata posedovala oko 1.000 starijih tenkova, dok se od modernijih Leclerc tenkova, razvijenih devedesetih godina, trenutno operativnim smatra između 150 i 200 primeraka.
Nova generacija francuskih glavnih borbenih tenkova nije proizvođena gotovo dve decenije.
Nasuprot tome, prema zapadnim procenama, Rusija planira da kroz modernizaciju postojećih vozila i proizvodnju tenkova T-90M2 „Rivok-1“ godišnje isporučuje više od 1.000 tenkova. Takav odnos snaga, ocenjuje list, predstavlja ozbiljnu asimetriju kojoj Evropa trenutno nema adekvatan odgovor.
Dodatnu težinu celoj priči daju upozorenja generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera, koji više puta ističe da bi Evropa od 2029. godine morala da računa sa mogućnošću da Rusija bude sposobna za napad na NATO.
Iako su od 2025. godine u Nemačkoj obezbeđena sredstva za širenje oklopnih jedinica, industrija i dalje proizvodi ograničene količine i uglavnom vodi borbu oko ugovora.
Problemi u projektu MGCS nisu novi. Formiranjem kompanije KNDS, nastale spajanjem nemačkog Krauss-Maffei Wegmanna i francuskog Nextera, pre deset godina stvoren je okvir za zajednički razvoj tenkova.
Međutim, partnerstvo se ubrzo suočilo sa političkim nepoverenjem i nacionalnim interesima. Nemačka vlada je u maju 2026. saopštila da planira kupovinu 40 odsto akcija KNDS-a, čime bi uz postojeći udeo praktično pretvorila kompaniju u državnog proizvođača tenkova.
Godinama se vode sporovi i oko osnovnih tehničkih rešenja. Francuska i Nemačka nisu uspele da postignu saglasnost ni o kalibru budućeg topa. Nemačka podržava top kalibra 130 milimetara, dok Francuska insistira na 140 milimetara. U pojedinim fazama pregovora razmatrana je čak i mogućnost razvoja dve modularne kupole.
Berlin je bio spreman da Francuskoj prepusti vodeću poziciju u projektu borbenog aviona FCAS, ali je zauzvrat tražio jasnu vodeću ulogu u tenkovskom programu.
Situaciju je dodatno zakomplikovao Rheinmetall, koji je sve otvorenije pokazivao spremnost da samostalno predvodi razvoj nove generacije tenkova ili da paralelno razvija alternativne projekte.
Još 2023. godine ministri odbrane Boris Pistorijus i Sebastijen Lekornju pokušali su da ubrzaju saradnju. Usledile su posete Francuskoj i Nemačkoj, niz zajedničkih nastupa i političkih poruka o važnosti partnerstva.
Pistorijus je tada naglašavao da upravo u teškim vremenima dve zemlje moraju zajedno da odgovore na izazove koji ugrožavaju evropsku bezbednost.
Slične poruke ponovljene su i u januaru 2024. godine tokom potpisivanja deklaracije o namerama u Parizu. Početkom 2025, neposredno pred izbore za Bundestag, usledila je još jedna deklaracija i potpisivanje akcionarskog sporazuma o formiranju projektne kompanije.
Lekornju je tada Pistorijusa dočekao uz vojne počasti u Domu invalida, dok je predsednik Emanuel Makron nemačkom ministru dodelio čin komandora Legije časti, jedno od retkih francuskih priznanja.
I pored toga, konkretan tenk i dalje ne postoji. U Berlinu se sve češće spekuliše da Rheinmetall, na čijem je čelu Armin Paperger, usporava MGCS kako bi promovisao sopstvene projekte. Kompanija je još 2022. predstavila tenk Panther, koji je opisala kao radikalno novu koncepciju glavnog borbenog tenka.
Panther je brzo privukao pažnju potencijalnih kupaca. Mađarska planira zajedničku proizvodnju sa Rheinmetallom, dok je Handelsblatt tokom leta 2024. objavio da Italija namerava da kupi 200 tenkova Panther. Ukupna vrednost tog posla, zajedno sa borbenim vozilima pešadije Lynx, procenjuje se na oko 20 milijardi evra.
Na jesen iste godine Rheinmetall i italijanski Leonardo osnovali su zajedničku kompaniju sa sedištem u Rimu. Novo preduzeće trebalo bi da proizvodi tenkove i borbena vozila pešadije za evropsko i svetsko tržište. Tada je Paperger izjavio da stvaraju novog teškaša evropske tenkovske industrije.
Za projekat MGCS to je predstavljalo još jedan udarac. Posebno zato što bi prve serije tenkova Panther, koji za sada postoje samo kao demonstracioni modeli, trebalo da budu isporučene već do 2030. godine.
Sa druge strane, za nemačko-francuski tenk ranije se predviđalo da bi mogao da počne da menja postojeće oklopne flote tek tokom četrdesetih godina ovog veka.
Francusko Ministarstvo odbrane već je izdvojilo sredstva za privremeno rešenje, dok se u Nemačkoj razmatra nova modernizacija tenka Leopard 2 kroz projekat Leopard 2 AX. Ta verzija mogla bi da dobije Rheinmetallov top kalibra 130 milimetara povećanog dometa, kao i druge tehnologije prvobitno planirane za MGCS.
Dodatna pitanja otvorio je i rat u Ukrajini. Prema oceni lista, tenkovi nisu imali presudnu ulogu na većini bojišta, a nakon isporuke nemačkih Leoparda o njihovim rezultatima se relativno malo govorilo.
Četrnaest tenkova Leopard 2A6, koje je ustupio bataljon iz Augustdorfa, kasnije je uglavnom završilo oštećeno ili delimično uništeno u remontnom centru u Litvaniji. Za razliku od njih, nemački protivvazdušni sistem Iris-T dobio je znatno više pažnje zbog svojih rezultata.
Zbog svega toga ostaje otvoreno pitanje da li je Evropi zaista potreban višemilijardni program razvoja novog glavnog borbenog tenka, bilo kroz nemačko-francusku saradnju ili kroz nacionalne projekte.
Bezbednosni stručnjaci sve glasnije poručuju da bi Bundesver trebalo da nabavlja ono što mu je zaista potrebno na savremenom bojištu, a ne ono na šta je bio naviknut u prošlosti.
