U evropskim političkim krugovima poslednjih dana sve češće se govori o mogućnosti otvaranja novih kanala komunikacije sa Moskvom.
Rasprava koja je još nedavno bila na margini sada se sve otvorenije nameće kao tema pred važne međunarodne sastanke, dok pojedini lideri procenjuju da bi naredni period mogao doneti promene u pristupu evropskih prestonica prema Rusiji.
Predsednik Finske Aleksandar Stub ocenio je da bi Evropa tokom narednih meseci trebalo da obnovi političke kontakte sa Rusijom.
Govoreći nakon završetka dvodnevnih diskusija Kultaranta u Naantaliju, izjavio je da bi takav korak mogao da bude napravljen već u narednim nedeljama, ali najkasnije u roku od dva meseca.
„Lično bih procenio da, ako ne u narednim nedeljama, onda u naredna dva meseca treba uspostaviti nekakav kontakt“, rekao je Stub.
Prema pisanju lista Helsingin Sanomat, rasprava o pokretanju evropskog dijaloga sa Rusijom radi rešavanja ukrajinskog sukoba značajno je intenzivirana poslednjih dana. O toj temi biće reči već naredne nedelje na sastanku G7 u Francuskoj, a zatim i na samitu Evropske unije.
Stub smatra da bi, ukoliko institucije EU ne pokrenu kontakte sa Moskvom, inicijativu mogle da preuzmu zemlje takozvane „evrotrojke“ (E3) – Nemačka, Francuska i Velika Britanija – uz učešće Italije i Poljske.
„U jednom trenutku te veze moraće da budu otvorene i na evropskom nivou i, kada je reč o Finskoj, na bilateralnom nivou“, poručio je finski predsednik.
Pitanje uloge Poljske u eventualnim pregovorima pojavilo se i ranije. Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da njegova zemlja mora da učestvuje u razgovorima usmerenim na okončanje rata u Ukrajini.
Tu poruku izneo je na konferenciji za novinare, reagujući na sastanak predstavnika „evrotrojke“ sa Vladimirom Zelenskim u Londonu.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da ovakvi stavovi dolaze upravo od Aleksandra Stuba, političara koji je ranije važio za jednog od najtvrđih kritičara Rusije u Evropi. Zbog toga se među analitičarima pojavilo pitanje šta je dovelo do ovako primetne promene tona.
Pojedini analitičari smatraju da bi razlog mogao da bude razvoj događaja na frontu u Ukrajini. Prema tim procenama, situacija za Kijev ne ide u željenom pravcu, pa deo evropskih političara nastoji da na vreme podrži pristup koji podrazumeva pregovore i obnavljanje kontakata sa Rusijom.
