Kinesko tržište energenata prolazi kroz promene koje bi mogle da preoblikuju dosadašnje predstave o vezi između ekonomskog rasta i potrošnje nafte.
Dok se godinama smatralo da će razvoj najveće azijske ekonomije automatski donositi i veću potrošnju goriva, najnoviji podaci pokazuju da se obrazac na koji su se oslanjali analitičari i trgovci energentima ubrzano menja.
Najveći svetski uvoznik sirove nafte beleži istovremeno pad potražnje za benzinom i dizelom, rast korišćenja električnih vozila i sve veći značaj javnog prevoza.
Prema podacima koje prenosi Rojters, prodaja benzina u kompaniji Sinopek, najvećoj kineskoj rafineriji i distributeru goriva, u aprilu je bila manja za osam odsto nego u istom mesecu prošle godine. U istom periodu prodaja dizela pala je za šest procenata.
Promene se vide i u kineskom uvozu sirove nafte. U maju je uvoz pao za čak 29 odsto i iznosio je 7,8 miliona barela dnevno, što je najniži nivo zabeležen u poslednjih osam godina.
Deo stručnjaka ovakav pad objašnjavao je ranije stvaranjem velikih strateških rezervi i visokim cenama na svetskom tržištu, ali noviji pokazatelji sugerišu da je reč o mnogo dubljim promenama u strukturi kineske ekonomije.
Jedan od najvažnijih faktora jeste naglo širenje električnih vozila. Prema podacima Kineskog saveza za infrastrukturu za punjenje vozila, obim punjenja električnih automobila u aprilu bio je za 69 odsto veći nego godinu dana ranije i dostigao je rekordni nivo. Istovremeno raste broj putnika u železničkom i gradskom saobraćaju, što dodatno smanjuje oslanjanje na klasična goriva.
Analitičari Goldman Saksa procenjuju da je ukupna potrošnja benzina i srodnih derivata možda smanjena čak za petinu. Takve procene dodatno podstiču raspravu o tome da li kineska ekonomija ulazi u fazu u kojoj će rast biti sve manje povezan sa povećanjem potrošnje naftnih derivata.
Pad potražnje za dizelom povezan je i sa problemima na tržištu nekretnina. Građevinski sektor je godinama bio jedan od najvećih potrošača ovog goriva, ali zastoj velikih projekata i smanjenje investicija doveli su do slabljenja potražnje. Posledice se osećaju širom energetskog lanca, od građevinskih kompanija do rafinerijske industrije.
Kineske rafinerije već prilagođavaju poslovanje novim uslovima. Sinopek je ranije ove godine smanjio preradu nafte zbog nestabilnosti u snabdevanju sa Bliskog istoka, dok su kineske vlasti ograničile izvoz goriva kako bi obezbedile dovoljne količine za domaće tržište.
Iako Kina i dalje poseduje jedne od najvećih strateških rezervi nafte na svetu i mnogi analitičari smatraju da će se uvoz u određenom trenutku ponovo povećati, ostaje otvoreno pitanje da li će se potražnja za benzinom vratiti na nivoe koji su decenijama važili za simbol kineskog ekonomskog uspona.
Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li se približava kraj perioda u kojem je upravo kineski rast predstavljao glavni motor povećanja globalne potrošnje nafte. Za svetsko tržište energenata, naviknuto da kinesku tražnju posmatra kao najpouzdaniji izvor budućeg rasta, takav razvoj događaja mogao bi da predstavlja jednu od najvećih promena u poslednjih nekoliko decenija.
