Rusija ne ratuje protiv Ukrajine već protiv čitavog NATO bloka? Deljagin i Šurigin o dronovima, PVO i novoj fazi sukoba
Dok borbe na ukrajinskom ratištu ulaze u novu fazu, sve više pažnje privlači pitanje kako se menja sama priroda ratovanja. U fokusu više nisu samo tenkovi, avijacija i artiljerija, već digitalne tehnologije, komunikacione mreže i bespilotni sistemi koji utiču na gotovo svaki segment borbenih dejstava.
U razgovoru sa Mihailom Deljaginom, vojni ekspert Vladislav Šurigin izneo je ocenu da se današnji sukob više ne može posmatrati kao rat između Rusije i Ukrajine u klasičnom smislu.
Prema njegovim rečima, od početka Specijalne vojne operacije ukrajinska vojska je postepeno prešla sa pretežno sovjetskog naoružanja na zapadne sisteme.
Kako navodi, tokom prve faze sukoba na frontu su se pojavili nemački šlemovi, protivoklopni sistemi Džavelin, zatim haubice, tenkovi Leopard i protivvazdušni sistemi Patriot.
Četiri godine kasnije, tvrdi Šurigin, Ukrajina praktično ne ratuje domaćim naoružanjem, osim pojedinih sistema koji se sklapaju na njenoj teritoriji.
Posebno naglašava da se najveća promena dogodila u digitalnoj komponenti rata. Prema njegovoj oceni, upravo su zapadne tehnologije, komunikacioni sistemi, softverska rešenja i sistemi upravljanja postali ključna prednost ukrajinske strane.
Govoreći o ruskim problemima na početku sukoba, Šurigin je podsetio da je nedostatak zaštićenih komunikacija predstavljao ozbiljan problem. Naveo je da je veliki broj vojnika koristio komercijalne kineske radio-stanice Baofeng, koje su, kako tvrdi, protivniku omogućavale brzo lociranje korisnika. Po njegovim rečima, upravo je odsustvo moderne digitalne veze, domaćih sistema sličnih Starlinku i dovoljnog broja vojnih satelita doprinelo velikim gubicima.
Zbog toga smatra da se sukob ne vodi samo protiv Ukrajine. Prema njegovoj oceni, Rusija se na ukrajinskoj teritoriji suočava sa celokupnim NATO blokom koji koristi ukrajinske snage kao glavni instrument vođenja rata.
Veliki deo razgovora bio je posvećen dronovima. Šurigin tvrdi da je Ukrajina tokom 2025. godine pokušala da zaustavi rusko napredovanje strategijom koju opisuje kao „zid dronova“. Cilj je bio stvaranje ogromne gustine bespilotnih sistema duž linije fronta.
Prema njegovim rečima, ta strategija nije dala očekivane rezultate tokom 2025. godine, iako su ruski gubici porasli. Međutim, tokom zime 2026. godine, tvrdi on, napredovanje ruskih snaga značajno je usporeno zbog ogromne koncentracije dronova na frontu.
Šurigin navodi da je savremeno ratište postalo toliko zasićeno bespilotnim letelicama da su metode napredovanja koje su bile moguće tokom 2023, 2024. pa čak i jeseni 2025. godine danas gotovo neprimenljive. Po njegovoj oceni, dubina zone ugroženosti višestruko je povećana u odnosu na ranije ratove.
Posebno oštro kritikovao je stanje protivvazdušne odbrane. Kako kaže, Rusiji je potrebna duboka reforma PVO sistema i ponovno organizaciono izdvajanje trupa PVO zemlje kao posebne grane oružanih snaga.
Prema njegovom mišljenju, klasični sistemi PVO više ne mogu efikasno da odgovore na masovnu upotrebu jeftinih dronova. Kao primer navodi situaciju u kojoj raketa vredna oko milion dolara obara bespilotnu letelicu čija cena može biti desetak hiljada dolara, što dugoročno iscrpljuje odbranu.
Šurigin tvrdi da već godinama postoje predlozi za stvaranje posebne „male PVO“, odnosno lokalne protivvazdušne odbrane koja bi štitila gradove, industrijska postrojenja i kritičnu infrastrukturu. Takav sistem, smatra on, morao bi da bude povezan sa velikim strateškim PVO sistemima.
Kao jedno od mogućih rešenja navodi upotrebu aerostata. Prema njegovim rečima, oni bi mogli da nose komunikacione sisteme na visini od šest do sedam kilometara i tako obezbede vojni internet duž velikog dela fronta. Istovremeno bi mogli da služe za elektronsko izviđanje, radio-elektronsku borbu i zaštitu važnih objekata.
U tom kontekstu podsetio je na ranije eksperimente sa kevlarskim mrežama podignutim pomoću aerostata. Tvrdi da je tokom jednog testiranja takva mreža uspela da zaustavi krstareću raketu H-101, koja se zaplela u konstrukciju i pala bez eksplozije.
Kao ilustraciju značaja lokalne protivvazdušne odbrane naveo je iskustva iz Drugog svetskog rata, kada su veliki deo protivvazdušne zaštite Moskve činile žene u protivvazdušnim jedinicama. Takođe je podsetio na iskustva iz Vijetnama, gde su raketne jedinice S-75 bile zaštićene brojnim protivavionskim topovima i automatskim sistemima kratkog dometa.
Prema njegovoj oceni, upravo je takva višeslojna zaštita omogućavala visoku efikasnost odbrane i brzo preživljavanje raketnih jedinica nakon dejstva.
Šurigin je kritikovao i rad prethodnog rukovodstva Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Smatra da tokom prethodnih godina nisu donete ključne odluke koje bi omogućile pravovremeno prilagođavanje novim pretnjama.
Zbog toga pozdravlja izjavu predsednika Vladimira Putina da je potrebno dalje jačanje sistema protivvazdušne odbrane. Ipak, postavlja pitanje zašto se sa pojedinim rešenjima kasni i kada će konkretne promene biti sprovedene.
Na kraju razgovora otvorena je i tema nove vrste sukoba za koju sagovornici tvrde da se vodi protiv Rusije. Kao primer naveden je Ilon Mask i sistem Starlink, za koji Šurigin tvrdi da obezbeđuje oko 90 odsto stabilnih komunikacija potrebnih za borbeno upravljanje ukrajinskim snagama.
Prema njegovim rečima, upravo širokopojasne komunikacije omogućavaju upravljanje dronovima duboko iznad teritorija pod kontrolom Rusije, uključujući Krim i druge regione, što dodatno potvrđuje da su digitalne tehnologije postale jedan od ključnih faktora savremenog ratovanja.
