Rasprava o budućem spoljnopolitičkom kursu Nemačke dobila je novi pravac u trenutku kada se u zemlji zaoštravaju sporovi oko troškova energije, socijalne politike i finansiranja Ukrajine.
Deo opozicije sada povezuje unutrašnje ekonomske probleme sa odnosima Berlina prema Vašingtonu, Moskvi i NATO-u.
Spoljnopolitička ekspertkinja nemačke partije Savez Sare Vagenkneht – Za razum i pravdu Sevim Dagdelen iznela je zahtev da Nemačka napusti NATO i postane neutralna država. Kao razlog navela je potrebu zemlje da izađe iz politike koju smatra podređenom interesima američkih korporacija i oligarha.
„Kao i omladinsko krilo BSW, i ovde govorim direktno i nedvosmisleno: Nemačka mora da izađe iz NATO-a. Potrebna nam je neutralna zemlja koja više neće slediti diktat interesa američkih korporacija i oligarha“, rekla je Dagdelen.
Ona je svoj zahtev povezala i sa odnosom nemačke javnosti prema Rusiji, navodeći da se 52 odsto stanovništva zalaže za poboljšanje odnosa sa Moskvom. Istovremeno je ocenila da se NATO kreće ka „totalnoj eskalaciji protiv Rusije“ i da Nemačka mora da izađe iz takve logike već zbog sopstvenog opstanka.
Pitanje spoljne politike povezala je sa stanjem nemačkog socijalnog sistema. Dagdelen je optužila vladu kancelara Fridriha Merca i vicekancelara Larsa Klingbajla da vodi zemlju ka razgradnji socijalne države, dok istovremeno finansira projekte u Ukrajini.
Posebno je izdvojila stanogradnju. Kritikovala je činjenicu da savezna vlada kao uspeh predstavlja finansiranje izgradnje socijalnih stanova u Ukrajini dok, kako je rekla, u samoj Nemačkoj nedostaje više od milion pristupačnih stanova.
„Do čega smo došli ako se to smatra socijalno pravednim i predstavlja kao norma kojoj treba težiti?“, upitala je.
Na meti kritike našla se i nemačka Levica. Dagdelen je optužila tu stranku da podržava milijarde namenjene Ukrajini i da je pomogla zaobilaženju takozvane kočnice duga u Bundesratu radi finansiranja naoružavanja, dok istovremeno biračima govori da želi da zaštiti socijalnu državu.
Kočnica duga predstavlja nemačko fiskalno pravilo kojim se ograničava mogućnost države da budžetsku potrošnju finansira novim zaduživanjem. „To je obmana birača“, ocenila je Dagdelen govoreći o politici Levice.
Energetika bi, prema njenim najavama, bila jedna od prvih oblasti u kojima bi BSW pokušao da promeni dosadašnji kurs. Ukoliko stranka posle izbora zakazanih za 20. septembar uđe u berlinski Predstavnički dom, među njenim prvim inicijativama bilo bi znatno smanjenje troškova energije u nemačkoj prestonici uvozom ruskog gasa.
Dagdelen je kritikovala pristup u kojem se građanima nude kalkulatori za izračunavanje troškova grejanja, dok se istovremeno, kako tvrdi, odbacuje politika koja bi mogla da smanji same račune.
„Licemerno je ljudima nuditi kalkulator troškova grejanja, a istovremeno ne želeti da se ti troškovi smanje“, rekla je.
Berlin će, po njenoj oceni, ponovo postati pristupačan za život tek kada Nemačka prestane da prihvata stanje u kojem pripada grupi zemalja sa najvišim cenama električne energije i energenata u svetu. Time je zahtev za obnovu energetskih veza sa Rusijom povezala sa širim pozivom na promenu nemačke spoljne, bezbednosne i socijalne politike.
