Mađarska ulazi u novu fazu političkog sukoba posle nekoliko meseci tokom kojih je nova vlast ubrzano menjala sistem izgrađen za vreme šesnaestogodišnje vladavine Fidesa.
Spor se više ne vodi samo oko pojedinačnih zakona, već oko ustavnih promena, državnih institucija, odnosa sa Briselom i spoljnopolitičkog kursa zemlje.
Bivši mađarski premijer i lider Fidesa Viktor Orban najavio je povratak u otvorenu političku borbu protiv vlade premijera Petera Mađara, poručujući da je završeno razdoblje u kojem je njegova stranka čekala da vidi u kom pravcu će nova vlast krenuti.
„Bili smo strpljivi – možda čak i više nego što je trebalo. I bili smo pravedni, imajući u vidu način na koji su se ponašali, možda čak i više nego što je trebalo. Prošlo je pet meseci. Ova faza je završena. To je to, kraj. Ovako više ne može. Došlo je vreme za nacionalni otpor. Strpljenju je kraj, kraju je i pravedan odnos, kao i svi jednostrani gestovi. Treba prihvatiti izazov i boriti se“, rekao je Orban na otvaranju nove političke sezone.
Njegova poruka dolazi posle poraza na parlamentarnim izborima u aprilu, kada je Mađarova stranka Tisa ubedljivo pobedila i okončala Orbanovih 16 godina na mestu premijera.
Promena vlasti odmah je promenila i položaj Budimpešte unutar EU, pošto je Mađar krenuo u popravljanje odnosa sa Briselom i pregovore o oslobađanju milijardi evra ranije zamrznutih Mađarskoj.
Političko približavanje Tise evropskim institucijama bilo je vidljivo još pre izbora. Mađar je bio poslanik Evropskog parlamenta i član Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u toj instituciji. Posle pobede, njegova vlada je započela pregovore sa Evropskom komisijom, a krajem maja postignut je dogovor o oslobađanju 16,4 milijarde evra ranije blokiranih sredstava.
U julu je odobren izmenjeni mađarski plan oporavka, čime je otvoren put za deset milijardi evra. Budimpešta je zauzvrat prihvatila niz antikorupcijskih i institucionalnih mera, uključujući reformu sistema imovinskih prijava, proširenje ovlašćenja Uprave za integritet i stroža pravila za korišćenje javnog novca.
Upravo tu Orban vidi vezu između promene vlasti i interesa Brisela. Fides je tokom kampanje predstavljao Tisu kao političku snagu iza koje stoje strukture EU zainteresovane za uklanjanje vlade koja je godinama blokirala ili usporavala pojedine odluke Brisela.
Mađar je, s druge strane, pobedu zasnovao na obećanju borbe protiv korupcije, reforme države i vraćanja zamrznutog evropskog novca. Izborni rezultat doneo mu je mandat da formira vladu, dok je njegova proevropska orijentacija naišla na otvoreno pozitivan prijem u institucijama EU.
Nova vlast potom je krenula u brzo uklanjanje delova institucionalnog sistema uspostavljenog tokom Orbanove ere. Promenjen je Ustav, uvedeno je ograničenje poslaničkih mandata na 12 godina i starosna granica od 70 godina za sudije Ustavnog suda.
Promene su dovele i do odlaska predsednika Ustavnog suda Petera Polta, dok je predsednik države Tamaš Šujok u julu potpisao ustavnu izmenu kojom je njegov mandat odmah okončan.
Te odluke izazvale su prve ozbiljne otpore novoj vladi. Fides i KDNP organizovali su početkom jula protest ispred predsedničke palate pod parolom „Stop samovolji“, protiveći se promenama Ustava i smeni šefa države. Okupilo se nekoliko hiljada ljudi, a među glavnim kritikama bilo je upozorenje da vlast pod obrazloženjem demontaže Orbanovog sistema uklanja institucionalne protivteže.
Orban je još 22. jula proglasio politički „otpor“ vlasti Tise. Tvrdio je da je 17. izmenom Ustava uspostavljen sistem političke samovolje, da su uklonjeni predsednik države i predsednik Ustavnog suda i da su oslabljeni mehanizmi kontrole vlasti. Najavio je da Fides neće učestvovati u izboru njihovih naslednika i da će, ukoliko se vrati na vlast, preispitati odluke koje smatra nelegitimnim.
Mađarova vlada istovremeno je pokrenula široku antikorupcijsku operaciju, uključujući formiranje Nacionalne kancelarije za povraćaj i zaštitu imovine. Premijer je mere predstavio kao čišćenje države od korupcije i političko-ekonomskih struktura povezanih sa prethodnom vlašću, dok Fides tvrdi da se antikorupcijska politika koristi za uklanjanje političkih protivnika iz institucija.
Promena kursa posebno se vidi u odnosima sa Rusijom. Mađarska je 8. septembra proterala deset ruskih diplomata zbog aktivnosti koje je ocenila kao nespojive sa njihovim diplomatskim statusom.
Moskva je potez označila kao neosnovanu eskalaciju i najavila odgovor. To je bio jedan od najoštrijih poteza Budimpešte prema Rusiji poslednjih godina i jasno odstupanje od politike koju je vodila prethodna vlada.
Ipak, Mađar nije prihvatio sve zahteve Brisela. Njegova vlada odbila je da bezuslovno ubrza pristupanje Ukrajine EU i zadržala blokadu pojedinih pregovaračkih koraka, zahtevajući garancije za prava mađarske manjine u Ukrajini. Prethodno je ukinuta Orbanova blokada prvog dela pristupnih pregovora, ali je Budimpešta kasnije ponovo zaustavila otvaranje novih klastera.
Razlike između dve političke strane zato prevazilaze klasičnu podelu vlasti i opozicije. Orban desničarske snage predstavlja kao pokret koji želi suverenu Mađarsku, dok za vladu Tise tvrdi da zemlju približava položaju „kolonije“ kojom će politički upravljati Brisel.
Za Mađara je, međutim, obnova odnosa sa EU jedan od ključnih instrumenata za vraćanje zamrznutih sredstava i izlazak iz dugogodišnjeg sukoba Budimpešte sa evropskim institucijama. Istovremeno pokušava da zadrži deo tradicionalnih mađarskih pozicija prema Ukrajini, što pokazuje da njegova politika nije potpuno usklađena sa zahtevima Brisela.
Posle pet meseci nove vlasti politička linija sukoba sada je jasno povučena. Na jednoj strani je Tisa sa velikom parlamentarnom većinom, ustavnim i institucionalnim promenama i obnovljenim odnosima sa EU, a na drugoj Fides, koji je već prešao sa parlamentarnog protivljenja na organizovanje protesta i šireg političkog pokreta otpora.
Orbanova najava „nacionalnog otpora“ zato označava početak mnogo oštrije faze. Bivši premijer više ne govori o periodu čekanja posle izbornog poraza, već o organizovanoj borbi protiv poteza nove vlasti, dok Mađar raspolaže parlamentarnom snagom koja mu omogućava da nastavi duboke promene sistema koji je nasledio.
