Više od 70 generala NATO-a stiglo na istok: Sprema se scenario koji bi mogao da zapali Evropu!

Vojne aktivnosti na severoistoku Evrope ulaze u novu fazu, dok se u baltičkom regionu ubrzano sprovode pripreme koje ukazuju na sve ozbiljnije razmatranje mogućeg oružanog sukoba između Rusije i NATO-a.

Nemački list Velt otkrio je da Severnoatlantska alijansa intenzivira vojne pripreme u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, koje se zbog geografskog položaja nalaze među najosetljivijim područjima mogućeg sukoba. Aktivnosti obuhvataju izgradnju odbrambenih objekata, raspoređivanje novih vojnih sistema i izradu planova za brzo prebacivanje savezničkih snaga.

Prema informacijama nemačke novinske agencije dpa, tri baltičke države već sprovode konkretne radove na jačanju svojih pograničnih područja. Grade se bunkeri, postavljaju odbrambene prepreke i raspoređuju bespilotni sistemi, čime se stvaraju uslovi za odbranu u slučaju izbijanja neprijateljstava.

Istovremeno, Nemačka i Holandija razrađuju operativne planove za hitno prebacivanje vojnih jedinica u baltički region. Cilj tih priprema jeste da se omogući brzo raspoređivanje snaga na područjima na kojima bi moglo doći do neposrednog sukoba sa ruskom vojskom.

Posebnu pažnju izazvala je informacija da je u baltičke države doputovalo više od 70 generala i visokih oficira NATO-a iz Nemačke i Holandije. Njihov zadatak je procena potencijalnih područja borbenih dejstava i sagledavanje uslova u kojima bi savezničke jedinice morale da deluju u slučaju rata.

Ovakav nivo angažovanja visokog vojnog kadra pokazuje da se pripreme ne ograničavaju samo na izgradnju odbrambene infrastrukture. Paralelno se proučavaju mogućnosti operativnog raspoređivanja jedinica i usklađivanja vojnih planova država koje bi učestvovale u eventualnim borbenim operacijama.

Naročito značajno upozorenje izneo je inspektor kopnenih snaga nemačkog Bundesvera Kristijan Frojding, koji smatra da bi se NATO u mogućem ratu sa Rusijom mogao suočiti sa brojčanom inferiornošću svojih snaga.

Takva procena predstavlja ozbiljan izazov za vojno planiranje alijanse, jer ukazuje na mogućnost da ruska vojska raspolaže većim brojem vojnika u slučaju neposrednog sukoba. Zbog toga se sada posebna pažnja posvećuje tehnološkim sredstvima koja bi mogla da nadoknade nepovoljan odnos snaga.

Među prioritetima NATO-a nalaze se razvoj sistema za borbu protiv bespilotnih letelica i unapređenje mogućnosti elektronskog ratovanja. Ove tehnologije dobijaju sve veći značaj u pripremama za eventualna borbena dejstva, posebno kada je reč o zaštiti jedinica od neprijateljskih dronova i ometanju elektronskih sistema protivnika.

Nemačka istovremeno razmatra nabavku krstarećih raketa koje bi mogle da pogađaju ciljeve na udaljenosti do 1.500 kilometara. Uvođenje takvog naoružanja značajno bi proširilo domet udarnih mogućnosti Bundesvera i predstavljalo važan element njegovog budućeg vojnog potencijala.

Dok NATO razvija planove za jačanje prisustva u baltičkim državama, ruska diplomatija upozorava na širenje vojne infrastrukture alijanse u neposrednoj blizini ruskih granica.

Direktor Odeljenja za evropska pitanja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Vladislav Maslenjikov ranije je izjavio da NATO nastavlja da proširuje svoju vojnu infrastrukturu u baltičkom regionu. On je ocenio da su vojne vežbe koje alijansa organizuje na tom području usmerene protiv Rusije.

Maslenjikov je takođe upozorio da evropske države pokušavaju da pooštre kontrolu međunarodne plovidbe. Ovu aktivnost Moskva posmatra kao dodatni element rastućeg vojnog i političkog pritiska u Baltičkom regionu.

Tako se, uz izgradnju bunkera, raspoređivanje bespilotnih sistema i razradu planova za brzo prebacivanje trupa, u prvi plan postavlja i pitanje kontrole pomorskih komunikacija. Baltički region postaje prostor u kojem se istovremeno razvijaju kopnene odbrambene pripreme, jačaju tehnološke vojne sposobnosti i zaoštravaju suprotstavljeni stavovi Rusije i članica NATO-a.