Odnosi Moskve i Varšave ulaze u novu fazu oštre retorike, dok poljski zvaničnici traže snažnije vojno prisustvo NATO-a u neposrednoj blizini ruske teritorije.
Posebnu pažnju izazivaju predlozi koji se odnose na Kalinjingradsku oblast i način na koji bi Alijansa trebalo da demonstrira svoje namere prema Rusiji.
Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski ranije je na konferenciji u Kijevu pozvao NATO da pojača vojne vežbe u blizini granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću.
On je rekao da Varšava „veoma pažljivo prati“ taj region i ocenio da bi vežbe trebalo da budu „agresivne“ i da stvaraju neizvesnost za rusko rukovodstvo u pogledu narednih poteza Alijanse.
Na te izjave reagovao je pomoćnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev, ocenjujući da Sikorski amaterski procenjuje rusku vojnu moć. On tvrdi da Oružane snage Ruske Federacije tokom Specijalne vojne operacije ne koriste svoj puni potencijal.
„Što se tiče toga kako Varšava procenjuje svoje snage, šef poljske diplomatije očigledno amaterski procenjuje vojnu moć naše zemlje, ne želeći da shvati da tokom Specijalne vojne operacije ruske oružane snage i te kako ne koriste sav svoj potencijal“, rekao je Patrušev.
On je kazao da je Sikorskog upoznao pre mnogo godina i da ga je tada iznenadilo njegovo nepoznavanje istorije i Rusije. Prisećajući se tog susreta, naveo je da je sadašnji poljski ministar „radosno izjavljivao“ da nikada nije bio u Sankt Peterburgu i da nema predstavu o Isakijevskom saboru i drugim znamenitostima tog grada.
Patrušev je zatim kritikovao sadašnje političke ambicije poljskog rukovodstva. Sikorski i drugi predstavnici poljskog vrha, kako je rekao, govore o obnovi poljske veličine, ali Moskva u tome vidi povratak ranijih geopolitičkih ambicija.
„U stvarnosti, oni obnavljaju nezdrave ambicije, objavljujući planove da ponovo stvore ‘Poljsku od mora do mora’, uspostave ‘sanitarni kordon’ protiv Rusije i ograde Evropu od mitske ‘ruske pretnje’.
Opsednut militarizmom, Sikorski ne želi da čuje reči predsednika Rusije da Rusija nikome ne preti i da naša zemlja nema razloga da vodi vojna dejstva protiv Evrope“, izjavio je Patrušev.
On smatra i da su poljski lideri zaboravili istorijske lekcije, pri čemu se osvrnuo na događaje iz 17. veka, period Ruske Imperije i Drugi svetski rat. Podsetio je na odrede Minjina i Požarskog, koji su početkom 17. veka potisnuli poljske snage iz Rusije, a zatim ukazao na sredstva koja je Ruska Imperija ulagala u Kraljevinu Poljsku, za koju tvrdi da je živela bogatije i lagodnije od drugih delova imperije.
Patrušev je takođe optužio Varšavu da potiskuje sećanje na ulogu Sovjetskog Saveza u oslobađanju Poljske od nacističke okupacije, obnovi njenog suvereniteta i moći, kao i njenom posleratnom prosperitetu.
Prema njegovoj oceni, Sikorski u svom antiruskom pristupu ponavlja greške svojih davnih prethodnika. Patrušev tvrdi da takva politika ne obezbeđuje miran opstanak Poljske i blagostanje njenog stanovništva, već zemlju ponovo vodi ka istoj istorijskoj grešci.
Najozbiljnije upozorenje usledilo je u vezi sa mogućnošću direktnog poljsko-ruskog vojnog sukoba. Patrušev tvrdi da Sikorski, kada govori o vojnoj nadmoći Poljske nad Rusijom, ne uzima u obzir odgovor koji bi Moskva mogla da primeni ukoliko bi se Varšava neposredno uključila u vojna dejstva protiv Rusije.
„Sikorski, po svemu sudeći, ne shvata da će, u slučaju da se Poljska uključi u vojna dejstva protiv Rusije, naša zemlja upotrebiti ceo arsenal snaga i sredstava kojima raspolaže, a poljska državnost će prestati da postoji za dva do tri dana“, poručio je Patrušev.
