Vojna infrastruktura širom regiona postala je deo borbe koja se ne vodi samo za uništavanje aviona, pista ili skladišta. Posebnu vrednost imaju sistemi koji omogućavaju rano otkrivanje lansiranja, praćenje letelica i nadzor pomorskog prostora.
Udari na radare u Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima zato mogu imati širi značaj od fizičkog uništavanja pojedinačnih objekata. Gubitak radarskog pokrivanja smanjuje vreme za reagovanje i otežava stvaranje potpune slike onoga što se događa u vazduhu i na moru.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson ocenjuje da je cilj takvih udara da se američke snage „oslepe“. Uništavanjem radara smanjuje se sposobnost otkrivanja lansiranja, aviona i brodova, čime se povećava pritisak na preostale sisteme nadzora.
Jedna od alternativa jeste veće oslanjanje na avione AWACS. Međutim, njihova prednost istovremeno nosi ograničenja: ne mogu neprekidno ostati u vazduhu, a približavanje području intenzivnih borbenih dejstava povećava njihovu ranjivost.
To stvara drugačiju vrstu problema od klasičnog uništavanja baze. Radar nije samo objekat na zemlji, već deo mreže koja treba dovoljno rano da upozori druge jedinice šta im se približava.
U razgovoru je analizirana i šteta u vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan, gde su pogođeni hangar i pista. Krater na pisti može privremeno da zaustavi operacije, ali takva oštećenja ne moraju predstavljati dugotrajan problem.
Pista se može zakrpiti šljunkom i asfaltom, pa bi pojedinačno oštećenje moglo biti sanirano za nekoliko dana, a u nekim okolnostima čak i za 24 sata. Da bi pista bila ozbiljnije onesposobljena, potrebno je pogoditi više mesta ili izazvati znatno teže konstrukciono oštećenje.
Uništavanje hangara predstavlja drugačiji problem. Za razliku od kratera na ravnoj površini koji se može relativno brzo popuniti, ozbiljno oštećen objekat zahteva znatno složeniju obnovu.
Džonson zato pravi jasnu razliku između spektakularnog udara i njegove stvarne vojne vrednosti. Pogodak piste može izgledati dramatično, ali efekat može biti kratkotrajan, dok gubitak radara ili važnog hangara može proizvesti mnogo trajniju posledicu.
U takvom načinu ratovanja cilj više nije samo uništavanje pojedinačnih sredstava. Cilj postaje postepeno slabljenje sposobnosti protivnika da vidi, proceni i dovoljno brzo odgovori na sledeći napad.
