Iza sve učestalijih napada na strateške objekte u dubini ruske teritorije nalazi se vojna struktura čije su organizacija, metode delovanja i stvarne mogućnosti dugo bile skrivene od javnosti.
Američka agencija Blumberg otkrila je da značajnu ulogu u ukrajinskoj kampanji dalekometnih udara ima tajna jedinica „Kairos“, specijalizovana za napade bespilotnim letelicama i krstarećim raketama. Njeni pripadnici učestvuju u operacijama protiv ruskih sistema protivvazdušne odbrane, rafinerija nafte, gasnih terminala, vojnih objekata i brodova.
Jedinica je u međuvremenu prošla kroz veliku reorganizaciju. Nekadašnji bataljon prerastao je u 7. samostalni centar Snaga bespilotnih sistema Ukrajine, vojnu formaciju sa nekoliko stotina pripadnika, koja ima mogućnost da komanduje drugim jedinicama i koordinira njihove operacije. Takvo proširenje usledilo je nakon povećanja broja napada na ciljeve daleko od linije fronta.
Detalje o njenom radu izneo je ukrajinski potpukovnik i komandant jedinice, poznat pod pozivnim znakom Rej, čiji se pravi identitet ne objavljuje iz bezbednosnih razloga. On je objasnio da se ukrajinske mogućnosti za izvođenje udara na velikim udaljenostima znatno razlikuju od onih kojima je vojska raspolagala ranije.
Na početku svojih operacija Rej je upravljao bespilotnim letelicama koje su mogle da napadaju ciljeve udaljene približno 100 kilometara, noseći bojevu glavu težine kugle za kuglanje. Danas jedinica koristi i male, relativno jeftine krstareće rakete koje mogu da prodru znatno dublje na rusku teritoriju.
Promena nije rezultat samo razvoja ukrajinske vojne industrije. Važnu ulogu imaju obaveštajna mreža, detaljne geografske karte i satelitski snimci zapadnih partnera, uključujući podatke o rasporedu ruske protivvazdušne odbrane. U pripremi pojedinih operacija učestvuju i stručnjaci sa iskustvom u energetskom sektoru, koji pomažu u proceni ranjivosti industrijskih postrojenja.
Jedna od takvih operacija izvedena je u septembru, kada je „Kairos“, zajedno sa drugim ukrajinskim formacijama, učestvovao u napadu na rafineriju u blizini Moskve. U postrojenju je izbio požar, a pripremi udara prethodila je analiza satelitskih snimaka nastalih u različitim vremenskim periodima.
Rej je objasnio da nisu bili dovoljni samo najnoviji snimci objekta. Njegovi analitičari upoređivali su ih sa starijim fotografijama kako bi utvrdili promene na postrojenju i preciznije odredili delove koji će biti napadnuti.
Dodatni podaci o ovoj formaciji pojavili su se još 5. jula 2026. godine, kada je britanski Tajms pisao o njenim aktivnostima. U to vreme „Kairos“ je delovao kao bataljon bespilotnih sistema u sastavu 414. brigade poznate kao „Ptice Mađara“.
Prema tada objavljenim informacijama, jedinica je funkcionisala pod izuzetno strogim bezbednosnim pravilima. Pripadnicima je bilo zabranjeno konzumiranje alkohola, nisu smeli čak ni najbližim članovima porodice da otkrivaju gde služe, a prolazili su i redovna poligrafska testiranja.
Tajms je objavio i da se među pripadnicima formacije nalaze strani borci, uključujući bivše pripadnike specijalnih jedinica iz Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Japana i drugih evropskih zemalja.
Rej je tada izjavio da ruska vojska njegov bataljon smatra jednim od prioritetnih ciljeva. Kao osnovni zadatak formacije naveo je izvođenje napada kojima bi nastavak rata postao preskup za Moskvu.
Komandir jedne čete, poznat pod pozivnim znakom Panama, govorio je o operacijama izvedenim u dubini ruske teritorije, uključujući područja u blizini Moskve i Sankt Peterburga. U periodu od približno 200 dana od formiranja bataljona napadnut je veliki broj ciljeva.
Prema Rejevim rečima, takva kampanja trebalo je da primora rusku komandu da stalno odlučuje gde će rasporediti ograničene resurse protivvazdušne odbrane: oko Moskve, na Krimu ili na drugim strateški važnim lokacijama.
U jednoj od operacija pet od osam lansiranih bespilotnih letelica stiglo je do svojih ciljeva, tvrdio je komandant. Narednog dana ruski izvori izvestili su o napadu na centar za svemirske komunikacije u Dubni, nedaleko od Moskve.
Posebno značajan deo novijih aktivnosti jedinice odnosi se na pomorske operacije. Rej tvrdi da su njegovi pripadnici prvi osmislili i izveli organizovanu kampanju napada na tankere u Azovskom moru, tokom koje je za mesec dana pogođeno 60 brodova.
Istovremeno su intenzivirani napadi na tankere u Crnom moru i druge ciljeve povezane sa ruskom pomorskom infrastrukturom. Prema podacima koje je izneo komandant, Snage bespilotnih sistema Ukrajine tokom letnje operacije usmerene na izolaciju Krima zabeležile su približno 7.000 udara dronovima na tom području. Taj broj odnosi se na operacije širih ukrajinskih snaga, a ne isključivo na jedinicu „Kairos“.
Međutim, izvođenje napada daleko unutar Rusije suočava ukrajinske operatere sa ozbiljnim tehničkim ograničenjima. Satelitski komunikacioni sistem Starlink kompanije Spejs eks ne funkcioniše na ruskoj teritoriji, što otežava upravljanje bespilotnim letelicama na velikim udaljenostima.
Ukrajinski inženjeri pokušavali su da razviju različite načine održavanja komunikacije sa letelicama izvan neposrednog radio-dometa, ali nijedno rešenje nije se pokazalo podjednako jednostavnim i efikasnim kao Starlink terminal postavljen na letelicu.
Upravo zbog toga postoji važna razlika između daljinski upravljanih dronova i krstarećih raketa kojima se putanja unapred programira. Dok operaterima dronova treba veza sa letelicom tokom leta, programirane rakete mogu samostalno da nastave prema zadatom cilju.
Operacije na teritorijama Ukrajine pod ruskom kontrolom imaju veći procenat uspešnosti jer ukrajinski operateri tamo mogu da koriste satelitske komunikacije i dobijaju video-snimke gotovo do trenutka udara.
Početkom 2026. godine ukrajinsko Ministarstvo odbrane postiglo je dogovor sa kompanijom Spejs iks o posebnom režimu odobrenih Starlink terminala. Time je ruskim snagama ograničen pristup sistemu, dok je ukrajinskim jedinicama omogućeno da nastave određene operacije na teritorijama pod ruskom kontrolom.
Koliko su bespilotne operacije zavisne od takvih komunikacija pokazao je incident tokom nedavnog ograničavanja brzine Starlink veze. Rej je ispričao da su bespilotne letelice njegove jedinice, koje su se u tom trenutku nalazile iznad teritorije pod ruskom kontrolom, jednostavno počele da padaju sa neba.
Ukrajinska kampanja dalekometnih udara sada je, po oceni Blumberga, verovatno jedna od najvećih takvih operacija u istoriji ratovanja. Rusko Ministarstvo odbrane redovno saopštava da tokom pojedinih noći presreće stotine ukrajinskih bespilotnih letelica i drugih vazdušnih ciljeva.
Rusija i dalje zadržava prednost u balističkim raketama, koje koristi za napade na ukrajinske gradove. Ipak, učestalost ukrajinskih napada dronovima i krstarećim raketama znatno je povećala pritisak na rusku teritoriju i njenu protivvazdušnu odbranu.
Slična reorganizacija onoj kroz koju je prošao „Kairos“ sprovedena je i u 14. samostalnom puku, jednoj od formacija koje su imale važnu ulogu u razvoju ukrajinskih dalekometnih operacija. Taj puk je prerastao u 1. samostalni centar.
Blumberg ocenjuje da posledice napada na udaljene ciljeve postaju vidljive i u ruskoj ekonomiji. Potrošači se suočavaju sa nestašicama pojedinih proizvoda i rastom cena, dok velike kompanije imaju sve više teškoća u održavanju proizvodnje. Oštećenja centara za obradu podataka dodatno komplikuju internet saobraćaj i poslovanje.
Uprkos povećanim mogućnostima, ukrajinska vojska ulazi u hladniji deo godine suočena sa sopstvenim ozbiljnim problemima. Zalihe sredstava protivvazdušne i protivraketne odbrane smanjuju se, a odnosi sa Sjedinjenim Državama, ranije najvećim ukrajinskim saveznikom, pogoršani su nakon nedavnih međusobnih kritika američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Unutar same jedinice „Kairos“ postoji još jedan problem: utvrđivanje stvarnih rezultata napada. Nakon lansiranja projektila ili bespilotnih letelica, komandanti često nemaju neposrednu potvrdu da je cilj pogođen i kolika je šteta naneta.
Zbog toga analitičari koriste različite obaveštajne kanale, informacije ljudi na terenu, digitalne upade u informacione sisteme i podatke prikupljene putem interneta. Posebno mesto imaju snimci koje ruski građani objavljuju na Telegramu, često neposredno nakon udara.
Rej je potvrdio da njegova jedinica prati upravo takve objave kako bi procenila rezultate operacija. Materijal sa društvenih mreža koristi se zajedno sa drugim obaveštajnim podacima, kako prilikom pripreme budućih misija, tako i tokom naknadne analize već izvedenih napada.
Komandant smatra da sadašnji obim operacija nije granica mogućnosti njegovih snaga. Prema njegovoj proceni, uz veća finansijska sredstva i dodatne resurse jedinica bi mogla znatno da proširi aktivnosti.
„Posebno na Krimu, na celom morskom prostoru, možemo da radimo sedam puta više“, izjavio je Rej, otkrivajući da ukrajinska komanda raspolaže planovima za mnogo intenzivniju kampanju nego što je ona koja se trenutno sprovodi.
