Višegodišnji rat na jugu Ukrajine dugo je izgledao kao sukob u kojem se linije pomeraju sporo i uz ogromne gubitke.
Sada se, međutim, sve više postavlja pitanje šta bi se dogodilo ako bi popustila jedna od ključnih tačaka ukrajinskog odbrambenog sistema u Zaporoškoj oblasti.
Orehov ima značaj koji daleko prevazilazi njegovu veličinu. Britanski politički analitičar Aleksander Merkuri ocenjuje da bi rusko zauzimanje tog grada moglo istovremeno da promeni i odbrambenu poziciju Krima i perspektivu daljih operacija prema severu.
Tokom prethodnih godina Ukrajina je raspolagala snažnim utvrđenim pojasevima, velikom vojskom i ogromnim količinama zapadnog naoružanja. NATO države otvorile su svoje zalihe, dok su protivvazdušni sistemi i fortifikacije omogućavali Kijevu da usporava rusko napredovanje.
Međutim, ta struktura je postepeno trošena. Deo vojske je izgubljen, velike količine municije i tehnike su potrošene, protivvazdušna odbrana je oslabljena, a pojedine utvrđene linije više ne postoje u obliku u kojem su postojale ranije.
Zbog toga pitanje Orehova dobija mnogo veći značaj.
Njegovim zauzimanjem linija fronta na jugu pomerila bi se prema severu, što bi Rusiji omogućilo da napravi širi zaštitni pojas ispred Krima. Ukrajinski pokušaji napada prema poluostrvu kopnom ili iz vazduha postali bi teži jer bi operativna dubina ruske odbrane bila veća.
Ali mnogo važniji je pravac prema severu. Orehov leži na važnim putnim i železničkim komunikacijama i predstavlja jednu od poslednjih većih tačaka pre pravca ka Zaporožju.
Ako bi taj čvor pao, otvorila bi se mogućnost pomeranja prema samom gradu Zaporožju. Veći deo grada nalazi se istočno od Dnjepra, pa za prilazak iz tog pravca ruske snage ne bi morale prethodno da izvode veliko forsiranje reke.
Dnjepar je u toj računici mnogo više od geografske prepreke. On predstavlja jednu od najvažnijih ekonomskih i transportnih arterija Ukrajine, vezujući različite delove zemlje i veliki deo njene industrijske i logističke infrastrukture.
Merkuris zato upozorava da bi rusko pojavljivanje na važnim tačkama centralnog Dnjepra predstavljalo strateški problem potpuno drugačijeg nivoa. Ako bi se takav razvoj spojio sa snažnim pritiskom na crnomorske luke, pitanje više ne bi bilo samo koliko teritorije Kijev može da zadrži, već kako bi ostatak zemlje funkcionisao kao povezana privredna i logistička celina.
Orehov zato može postati primer kako mala tačka na karti dobija ogromnu vrednost kada se nalazi na pravom mestu.
Dosadašnji rat karakterisalo je sporo probijanje velikih fortifikacionih sistema. Ali svaki utvrđeni pojas ima ograničenu dubinu. Kada se ključne tačke izgube, prostor iza njih ne mora biti jednako dobro pripremljen.
To je razlog zbog kojeg se moguća promena na južnom frontu posmatra sa toliko pažnje. Nije presudan samo grad koji bi promenio kontrolu, već čitav prostor koji bi se iza njega mogao otvoriti.
