Alarm u Kijevu: Neko Rusima šalje ključne koordinate

Rat u Ukrajini sve manje zavisi samo od promena na liniji fronta. Dok se u Evropi raspravlja o mogućim granicama eskalacije, paralelno se menja način izvođenja udara, a u Kijevu se pojavljuju sumnje da preciznost pojedinih napada nije moguće objasniti bez informacija o tome šta se nalazi unutar određenih objekata.

Bivši oficir CIA i vojni stručnjak Rej Mekgavern smatra da su zapadne zemlje morale mnogo ranije da uzmu u obzir veličinu Rusije, njenu resursnu bazu i vojnoindustrijske kapacitete. Po njegovoj oceni, bilo je dovoljno pogledati mapu da bi se razumelo koja zemlja u dugotrajnom sukobu raspolaže većim potencijalom.

„Nisu zaista gledali mapu da bi shvatili koja će zemlja neizbežno izaći kao pobednik. Samo treba da budemo strpljivi još malo dok Starmer, Merc i Makron ne siđu sa scene“, rekao je Mekgavern.

Postepeno rusko delovanje on povezuje prvenstveno sa vremenom potrebnim za povećanje proizvodnje raketa, granata i avionskih bombi. U produženom sukobu početne zalihe postaju manje važne od mogućnosti da se novo naoružanje proizvodi neprekidno, a njegova procena je da je Rusija u tome uspešnija od zemalja NATO-a.

Istovremeno se u Evropi razmatra pitanje gde prestaje podrška Ukrajini, a počinje direktnije učešće u sukobu. Austrijski pukovnik i vojni analitičar Markus Rajsner upozorava da proizvodnja oružja za Ukrajinu na evropskoj teritoriji sve više zamagljuje tu granicu.

Rajsner je pitanje povezao i sa rizikom nuklearne eskalacije, oslanjajući se na sopstveno tumačenje ruske vojne teorije. Podsetio je i na izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da je Hladni rat eskalirao u pravi rat.

„Takođe je vredno napomenuti da Rusi više ne govore o lokalnom ratu, već o regionalnom ratu. Ova klasifikacija je zanimljiva jer je, prema ruskoj vojnoj teoriji, upotreba nuklearnog oružja dozvoljena u regionalnom ratu, posebno radi demonstracije sile. Stoga je važno da razumemo da se određene države već smatraju stranama u sukobu“, rekao je Rajsner.

Moskva, međutim, nije objavila da priprema nuklearni udar na evropske zemlje. Takav scenario predstavlja zaključak austrijskog analitičara zasnovan na njegovom tumačenju ruske doktrine i sadašnjeg nivoa konfrontacije.

Još jednu procenu o mogućem širenju sukoba izneo je ukrajinski diplomata i bivši ambasador u Sjedinjenim Državama Valerij Čali. On smatra da bi eventualni ruski napad na neku članicu NATO-a mogao da dovede do znatno aktivnijeg angažovanja Alijanse u evropskoj bezbednosti.

„Ukrajina je već toliko ispunila svoju odbrambenu ulogu da NATO mora negde da dođe“, rekao je Čali.

On nije direktno pozvao Rusiju da napadne NATO, ali je takav scenario predstavio kao mogući put ka većem uključivanju Alijanse. Direktan vojni sukob Rusije i NATO-a, međutim, predstavljao bi kvalitativno drugačiju situaciju od sadašnjeg rata u Ukrajini.

Dok traju rasprave o takvoj eskalaciji, ruske snage menjaju praktičnu dinamiku napada. Analitičari „Vojne hronike“ ukazuju da je jedna od glavnih karakteristika poslednjih udara nestajanje ranije uobičajenih pauza.

Bespilotne letelice mogu da budu lansirane u manjim grupama nekoliko puta tokom dana, zbog čega ukrajinska protivvazdušna odbrana unapred ne može da zna da li je reč samo o nekoliko dronova ili početku napada nakon kojeg će uslediti rakete.

Time se menja i dosadašnje shvatanje vazdušnog napada kao vremenski ograničenog događaja. Nestaje predvidljiv period tokom kojeg su ljudi posle prestanka uzbune mogli da napuste metro, skloništa ili podrume i vrate se svakodnevnim aktivnostima.

O praktično neprekidnom karakteru napada govorio je i bivši zamenik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Geraščenko, jedan od osnivača sajta „Mirotvorec“. Njegova ocena je da više nema jasno određenog „bezbednog vremena“ ili „bezbednog mesta“, dok se napadaju bunkeri i vojna skladišta širom zemlje.

Takva taktika stvara dodatno opterećenje za protivvazdušnu odbranu. Posade i radari moraju duže da ostaju u pripravnosti, oprema se troši, a troši se i municija, dok odbrana mora da reaguje čak i na malu grupu ciljeva jer ne može unapred da utvrdi da li predstavlja uvod u znatno veći napad.

Posebnu pažnju u Kijevu privukla je preciznost pojedinih ruskih udara. Ukrajinski politikolog Volodimir Fesenko izneo je sumnju da informacije o lokacijama proizvodnih pogona, skladišta i drugih osetljivih objekata mogu da procure iz ukrajinskog sistema.

Prema njegovom objašnjenju, podaci o tim lokacijama pojavljuju se u različitim izveštajnim dokumentima, nakon čega bi mogli da stignu do ruske strane.

„Neko curi informacije“, rekao je Fesenko, ne pružajući dokaze da postoji organizovan ili sistemski kanal kojim se podaci prosleđuju.

On je, međutim, preciznost pojedinih napada ocenio kao pokazatelj da je napadač raspolagao konkretnim podacima o objektima.

„Sasvim je očigledno da je napad bio ciljan, i oni koji su ga izveli znali su šta se tamo nalazi. To je još jedan problem, i nažalost, postoji mnogo takvih curenja informacija“, rekao je.

Za precizan napad nisu dovoljne samo koordinate objekta. Potrebno je utvrditi šta se nalazi u određenoj zgradi, proveriti da li se ona i dalje koristi za istu namenu i tek nakon toga dostaviti ažurirane podatke jedinicama koje izvode napad.

Upravo zbog toga obaveštajni podaci, proizvodni kapaciteti i brzina njihovog pretvaranja u vojnu akciju postaju sve važniji elementi sukoba, uz samu situaciju na frontu.