Nemačka vlada zaoštrila je odnos prema Moskvi posle višenedeljnog perioda tokom kojeg je odgovornost za bezbednosne incidente pripisivala neodređenim „spoljnim silama“. Novi potezi Berlina otvorili su, međutim, pitanje koliko javnost može da proveri zaključke na kojima se zasnivaju odluke sa ozbiljnim spoljnopolitičkim posledicama.
Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint saopštio je da je Rusija odgovorna za hibridni napad na aerodromu u Lajpcigu 4. avgusta. Time je pokušaj terorističkog napada na nemačkoj teritoriji prvi put zvanično pripisan jednoj državi.
Istog dana objavljene su nove mere protiv Rusije. Dobrint je naveo sredstva i metode za koje vlasti smatraju da su korišćeni, ali je istovremeno rekao da istraga još traje i zahteva „maksimalnu poverljivost u ovoj fazi“. Javnosti je tako saopšten zaključak vlade, dok materijal na kojem je zasnovan nije predstavljen.
Prema njegovim rečima, za izvršenje krivičnog dela korišćeni su dronovi, različite komponente, eksploziv i detonatori koje nemačke vlasti poznaju iz drugih ruskih hibridnih operacija i borbenih dejstava u Ukrajini.
Tehnika i međusobno povezivanje pojedinih elemenata ocenjeni su kao profesionalni, uz visok nivo tehničkog znanja i znatne organizacione resurse potrebne za planiranje i izvođenje operacije.
Dobrint je zaključio da se pokušaj terorističkog napada 4. avgusta na aerodromu u Lajpcigu uklapa u poznati obrazac ruskih hibridnih operacija u Evropi. Naveo je i da obaveštajni podaci ukazuju na osobe koje su delovale po nalogu ruskih vlasti.
Konkretni dokazi koji bi omogućili nezavisnu javnu proveru tih zaključaka nisu objavljeni. Nisu predstavljene komponente, fotografije niti podaci o osobama za koje se tvrdi da su učestvovale u operaciji. Ministar je situaciju opisao rečima da Nemačka nije u ratu, ali da je svakodnevno meta hibridnih operacija.
Savezni ministar spoljnih poslova Johan Vadeful potom je predstavio mere koje Berlin preduzima. Generalni konzulat Rusije u Bonu biće zatvoren 18. septembra, dok će sporazum sa Ruskim domom biti raskinut. Predviđeni su i novi sankcioni spiskovi na nivou Evropske unije, stroža granična kontrola za ruske državljane i jači pritisak na takozvanu „flotu iz senke“.
Vadeful je izjavio da se rusko rukovodstvo prema Nemačkoj ponaša „otvoreno neprijateljski“. Naložio je pozivanje ruskog ambasadora kako bi odluke Berlina bile zvanično saopštene Moskvi.
Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je nemačke mere „ozbiljnom greškom“ i optužio Berlin za falsifikovanje dokaza. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev napisao je na Telegramu da Nemačka zaslužuje „direktan udar na sve nemačke pogone za proizvodnju vojne tehnike“, kao i, „sasvim verovatno, na neka druga mesta u Berlinu“. Ruska ambasada je saopštila da su nemačke vlasti odgovornost pripisale Moskvi bez predstavljanja dokaza ili argumenata.
Pitanje javno dostupnih dokaza dobija dodatnu težinu zbog ranijih slučajeva sa dronovima u Evropi. Analiza koju su krajem novembra 2025. sproveli list Trouw i portal Dronewatch obuhvatila je 61 prijavu dronova u 11 evropskih zemalja. Samo tri slučaja mogla su nedvosmisleno da budu povezana sa Rusijom, a dogodila su se u Poljskoj, Rumuniji i Moldaviji.
Berlin smatra da je slučaj Lajpciga drugačiji, što pokazuje i obim preduzetih mera. Vadeful je u programu Tagesthemen rekao da ruska vlada „aktivno“ koristi generalni konzulat i da nije potpuno siguran da se tamo ne sprovode aktivnosti koje bi mogle da ugroze bezbednost Nemačke.
Govoreći o Ruskom domu, ministar je rekao da ta institucija odavno ne ispunjava svoju prvobitnu svrhu jačanja kulturnih veza Rusije i Nemačke. Kada je upitan šta se konkretno tamo događa, odgovorio je: „Ne znam čime se tamo konkretno bave.“ Uprkos tome, ocenio je da u sadašnjim okolnostima produžavanje sporazuma nije opravdano.
Berliner Zeitung i Ostdeutsche Allgemeine Zeitung zatražili su od saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova odgovor na pitanje da li će dokazi o slučaju Lajpcig biti objavljeni. Ministarstvo ih je uputilo na izjave zamenika portparola vlade i portparola ministarstva sa vladine konferencije za novinare.
Zamenik portparola nemačke vlade Štefen Majer rekao je da su ministri prethodnog dana veoma detaljno predstavili dokaze i da je u svim slučajevima utvrđena jasna veza sa Rusijom. Kada je novinar Tilo Jung primetio da vlasti zapravo same izvode zaključke iz predstavljenih podataka, Majer je ponovio da je nedvosmislena umešanost utvrđena.
On je objasnio da hibridni napadi mogu biti prikriveni i da zatim mogu uslediti pokušaji stvaranja nesigurnosti među stanovništvom i osporavanja činjenica. Istovremeno je rekao da vlasti imaju obavezu da polažu račune građanima, ali i priznao da ne postoje dokazi koji bi naveli počinioce i odgovorne da priznaju krivicu.
Na pitanje zbog čega Nemačka nije zatražila aktiviranje člana 4 Severnoatlantskog ugovora, iako vlada polazi od toga da se dogodio napad, Majer je odgovorio da mere moraju biti „srazmerne“.
Nedoumice postoje i u Bundestagu. Zamenica predsednika poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Nemačke Sonja Ajhvede nije odgovorila na pitanja o dokazima, ali je rekla da je otkrivanje drona rezultat operacije koju je organizovala Rusija i da je važno da vlada jasno imenuje agresora. Poslanička grupa CDU/CSU, kojoj pripadaju oba ministra, nije se oglasila, dok su Zeleni odbili da komentarišu slučaj.
Opozicione stranke Levica i Alternativa za Nemačku zatražile su konkretnije dokaze. Portparolka poslaničke grupe Levice za međunarodne odnose Lea Rajsner ocenila je da mere nisu dovoljno obrazložene. Prema njenim rečima, zatvaranje generalnog konzulata samo po sebi nije zamena za efikasnu zaštitu od špijunaže i sabotaže, a posledice takvih odluka snose i ljudi koji nemaju nikakve veze sa ruskom vladom.
Rajsner smatra da optužba protiv Moskve nije neosnovana, ali da je dovoljno ozbiljna da ne bi smela da počiva isključivo na informacijama obaveštajnih službi i proceni njihove verodostojnosti koju niko izvan nadležnih organa ne može da proveri.
Ona ne sumnja da je Putin sposoban za takve postupke, ali upozorava da teroristički napadi ne bi trebalo da budu korišćeni kao povod za dalje naoružavanje ili ograničavanje osnovnih prava u zemlji.
Predstavnik poslaničke grupe Alternative za Nemačku za spoljnu politiku Markus Fronmajer kritikovao je vladu zato što od javnosti i parlamenta očekuje da kao osnovu za dalekosežne spoljnopolitičke odluke prihvate zaključak obaveštajnih službi koji nije javno potvrđen.
Kao poređenje naveo je slučaj Severnog toka, gde su sumnje u umešanost ukrajinskih aktera bile konkretnije, ali nisu dovele do sličnih mera. Takav pristup ocenio je kao spoljnu politiku dvostrukih standarda.
Četiri nedelje posle događaja od 4. avgusta javnosti je poznato kakav je zaključak donela nemačka vlada, ali ne i materijal na osnovu kojeg bi taj zaključak mogao nezavisno da bude proveren. Upravo odsustvo javno dostupnih dokaza omogućava Moskvi da nemačke optužbe odbacuje kao neutemeljene.
Objavljivanje podataka koje je moguće izneti bez ugrožavanja istrage moglo bi da ojača poverenje u odluke Berlina i istovremeno poveća pritisak na Rusiju. Dok se to ne dogodi, spor se ne vodi samo oko odgovornosti za incident u Lajpcigu, već i oko toga koliko dokaza vlast mora da pokaže javnosti kada na osnovu svojih zaključaka preduzima ozbiljne diplomatske i bezbednosne mere.
